Komisija bi trebalo da počne sa radom 24. marta, na godišnjicu početka bombardovanja, pišu „Večernje novosti”, a biće formirana odlukom Vlade Srbije, koja će obezbediti i sredstva za njen rad.
Struktura komisije će se zasnivati na vertikalnoj organizaciji – od lokalne policijske stanice i vojnih odseka, do grobalja i crkvenih parohija. U ministarstvima, posebno vojnom i MUP-u, kao i VBA i BIA, i na nivou pokrajine i lokalnih samouprava, biće formirane radne grupe za istraživanja koje će imati saradnike i privremena radna tela. Svi oni će biti „pod kapom” državne komisije.
Ni posle dve decenije ne postoji tačan spisak svih žrtava, a procene su da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a oko 6.000 ranjeno. Međutim, njihova imena niko nije popisao, niti napravio jedinstvenu bazu podataka.
Zasada se zna da je za 78 dana agresije poginulo najmanje 79 dece i 754 pripadnika Vojske i MUP-a.
Ukoliko bi se posmatrao period od 1. januara 1998. do kraja bombardovanja, ubijena su 1.002 pripadnika vojske i policije.
Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.