Analitičari svoje mišljenje potkrepljuju činjenicama da anomalno topla zima utiče na potražnju u Evropi, dok je epidemija koronavirusa u Kini usporila industrijsku proizvodnju i smanjila potrebu za izvorima energije.
Gubitak stranih tržišta
Brisel se još prošle godine pripremao za mogući prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. Zbog toga je obezbedio zalihe goriva, kako bi spokojno preživeo hladnu zimu, koja nije ni došla. Zbog toga američki prirodni gas jednostavno nije potreban Evropskoj uniji.
Slična je situacija i na azijskom tržištu. Američki predsednik Donald Tramp je početkom godine zaključio prvi deo trgovinskog sporazuma sa Kinom, koji, između ostalog, predviđa i kupovinu goriva iz SAD u vrednosti od 50 milijardi dolara u roku od dve godine.
Međutim, američke planove je poremetila epidemija koronavirusa, koja je dovela do obustavljanja industrije, a shodno tome i do smanjenja energetskih potreba Kine.
Analitičari navode da je, nakon pokretanja gasovoda „Snaga Sibira“, kojim je Rusija počela da isporučuje gas u Kinu, američki gas postao potpuno nekonkurentan na kineskom tržištu, kada je reč o ceni. Ipak, Peking je spreman da kupuje američke sirovine samo iz političkih razloga.
Ozbiljni problemi na evropskom tržištu
Američkim dobavljačima gasa prete ozbiljni problemi i na evropskom tržištu, jer Evropska unija planira da revidira pravila gasne industrije. Važno je istaći da je osnovni deo sporazuma o isporuci američkog gasa Evropi zaključen na dugoročnoj osnovi. SAD su samo prošle godine potpisale pet ugovora o isporuci 22,3 miliona tona tečnog prirodnog gasa u roku od 15 do 20 godina. Trenutno postoji pretnja da se svi ugovori raskinu, podsećaju analitičari.
„Odustaćemo od dugoročnih ugovora o isporuci gasa, jer oni sprečavaju Evropu da dostigne cilj snižavanja emisije ugljen-dioksida na nulu do 2050. godine“, izjavio je potpredsednik generalne direkcije za energetiku Evropske komisije Klaus Diter Borhart tokom Evropske gasne konferencije.
On je upozorio da će se kod svih dostavljača koji isporučuju gas na evropsko tržište proveravati intenzitet emisije ugljen-dioksida.
To ne sluti na dobro američkim kompanijama, jer su proizvođači gasa iz škriljaca prošle godine bili na udaru zbog optužbi da ne poštuju evropska ograničenja i propise prilikom spaljivanja kaptažnog naftnog gasa.
Američke vlasti bukvalno zaklapaju oči pred ovakvom situacijom, kažnjavajući odgovorne simboličnim kaznama. Međutim, Evropa je mnogo odlučnija, tvrde analitičari.
„Treba da postignemo veliki uspeh“, rekao je Klaus-Diter Borhart, ističući da, prema njegovim podacima, proizvodnju tečnog prirodnog gasa u Australiji i SAD prati dvostruko veća emisija ugljen-dioksida, nego proizvodnju gasa u Norveškoj i Rusiji.
Preti gasna katastrofa
Analitičari „BofA“ upozoravaju da zbog svih navedenih faktora izvoz gasa može postati prosto neisplativ za američke proizvođače. U tom slučaju, biće prinuđeni da prodaju sirovine na teritoriji SAD, što će dovesti do ogromnog pada cena.
Cene gasa u Americi su već pale na 1,8 dolara za BTU (milion britanskih termalnih jedinica), u poređenju sa skoro 11 dolara u septembru 2018. godine.
„BofA“ upozorava da se do kraja godine cene mogu još prepoloviti, što će dovesti do „gasnog armagedona“, odnosno masovnog bankrotstva kompanija za proizvodnju gasa, kao i njihovih akcionara.