„SAD bi htele da se što pre povuku iz Avganistana i trudiće se da to urade sa ili bez dogovora sa talibanima. Teško da će doći do potpunog povlačenja vojske, ali smanjenje broja vojnika je moguće. Međutim, sve dok se u Avganistanu nalazi i samo jedan američki vojnik, talibani će nastaviti svoj rat“, smatra Andrej Serenko, analitičar Centra za istraživanje savremenog Avganistana.
Dogovor s talibanima ne znači ništa
Prema mišljenju eksperata, Bela kuća će svakako nastojati da pred izbore pokaže da se situacija u Avganistanu i uloga Vašingtona menjaju, ali to neće dovesti do završetka rata.
„Čak i da svi američki vojnici napuste Avganistan, talibani neće prekinuti borbe. Mogućnost da se Amerikanci dogovore sa talibanima nije velika“, dodaje Serenko.
Situacija u ovom regionu se može promeniti samo kroz dogovor sa regionalnim silama. Kada je reč o Avganistanu, od ključnog značaja su posebni odnosi sa Pakistanom.
Od Pakistana zavisi mnogo toga
„Da nije Pakistana i pakistanske obaveštajne službe problem sa talibanima ne bi postojao. Danas praktično ne postoje pregovori između Amerikanaca i talibana, već postoji traženje kompromisnog rešenja između rukovodstva pakistanske armije, koja tradicionalno podržava talibane, i američkog rukovodstva“, ističe ekspert.
Prema podacima UN od juna 2019. godine u Avganistanu je registrovano više od 20 regionalnih i međunarodnih terorističkih grupa, uključujući i DAEŠ i Al Kaidu. Mnoge od njih se nalaze na teritoriji Pakistana i prelaze granicu i izvode napade u Avganistanu. U ekspertskim krugovima kolaju priče da određene vojne i političke frakcije u Pakistanu podržavaju ekstremističke muslimanske organizacije kao protivtežu i otpor indijskom faktoru, te je u tom kontekstu rešavanje avganistanskog pitanja neodvojivo od odnosa sa Pakistanom. Zato je Moskva u svojim diplomatskim naporima za rešenje situacije u Avganistanu održala tri runde pregovora od decembra 2016. do aprila 2017. godine u kojima su učestvovali Kina, Iran i Pakistan, a u poslednjoj, trećoj rundi, i Avganistan.
Tramp pokušao da pomiri zvaničnu vlast u Kabulu i talibane
Treba napomenuti da rat u Avganistanu traje skoro 20 godina i da je strane vojne kontingente činilo oko 120.000 ljudi, a da se danas na teritoriji Avganistana nalazi svega 8.000 vojnika NATO-a. O uspešnosti vojnih akcija i borbi protiv terorističkih organizacija govori i podatak da oko 40 odsto teritorije Avganistana kontrolišu talibani, a u velikom broju provincija oni imaju i faktičku vlast.
Sa dolaskom Donalda Trampa na vlast, nova administracija počela je da šalje jasne signale avganistanskoj eliti da američki vojnici neće doveka biti tu, što je rezultiralo da februara 2018. godine predsednik Avganistana Ašraf Gani pod pritiskom Amerikanaca pruži ruku talibanima i izrazi spremnost da oni dobiju status političke partije i da im se pruži mogućnost učestvovanja na izborima. To je na neki način najavilo novo poglavlje u odnosima unutar Avganistana, a krajnji cilj bilo je potpisivanje mirovnog sporazuma izmešu sukobljenih strana strana i naknadna integracija talibana u politički život.
U skladu sa tim SAD su nekoliko meseci u 2019. godini vodile pregovore sa talibanima. Američki predstavnik za Avganistan Zalmaj Halilzad i delegacija predstavnika talibana u Dohi nakon osam rundi pregovora saglasili su se o nacrtu dogovora o miru, koji podrazumeva prekid vatre, povlačenje stranih trupa iz Avganistana i početak opštih avganistanskih pregovora o miru. Očekivalo se da će pregovori između vlasti u Kabulu i talibana biti održani u Oslu. Međutim, posle serije terorističkih napada koje su izvršili talibani u Kabulu, američki predsednik Donald Tramp je naredio da se pregovori sa talibanima prekinu i da se odloži potpisivanje bilo kakvog sporazuma.