MIA „Rusija sevodnja“ smatra ponašanje Talina samovoljom i namerava da se tim povodom obrati UN, OEBS-u, Savetu Evrope, Unesku i Evropskom sudu za ljudska prava.
„Zaposleni u Sputnjiku Estonije dobili su pisma iz policije i pravosudnih organa sa direktnim pretnjama da će protiv njih biti pokrenut krivični postupak. Kao razlog za to se navode sankcije koje je EU uvela 17. marta 2014. godine protiv jednog broja pravnih i fizičkih lica zbog situacije u Ukrajini. MIA ’Rusija sevodnja‘ se ne nalazi ni na kakvim sankcionim spiskovima EU. Mi smatramo dejstva estonskih vlasti flagrantnom samovoljom i planiramo da se obratimo međunarodnim organizacijama kao što su UN, OEBS, Savet Evrope, Unesko, Evropski sud za ljudska prava, sa zahtevom da ocene ovaj slučaj kršenja slobode govora, koji je bez presedana, kao i da preduzmu mere za osiguranje prava naših novinara da vrše svoju profesionalnu delatnost“, navodi se u saopštenju pres-službe agencije.
Kako se navodi, poslednjih meseci zaposleni u Sputnjiku Estonije više puta su pozivani u policiju na informativne razgovore, tokom kojih im je preporučeno da napuste agenciju.
Estonija je jedina baltička država u kojoj postoji redakcija Sputnjika. U njoj je zaposleno 35 ljudi, a njih 33 su državljani Estonije. Oni su sklopili ugovor o radu sa MIA „Rusija sevodnja“. Agencija svakog meseca u budžet zemlje uplaćuje porez u iznosu od skoro 30.000 evra.
Prema rečima glavne urednice MIA „Rusija sevodnja“ i televizije RT Margarite Simonjan, Sputnjik se nigde ne suočava sa problemima kao u Estoniji. Zaposlene je ispitivala Služba bezbednosti, dok su lokalnim bankama zabranili da sarađuju sa agencijom. Krajem oktobra estonske filijale međunarodnih banaka stopirale su isplate plata zaposlenima u Sputnjiku Estonije, dok je vlasnik kancelarija u kojima se nalazila redakcija jednostrano raskinuo ugovor o zakupu.
Vlasti baltičkih zemalja više puta su ometale rad ruskih medija, uključujući i MIA „Rusija sevodnja“. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da takvi postupci govore o jasnim znacima koordinisane akcije između Viljnusa, Rige i Talina, i jasno pokazuju šta u praksi znače demagoške izjave o njihovoj privrženosti principima demokratije i slobodi govora.