Projekat „Snaga Sibira“ ključan je za novu rusku gasnu politiku. Ako se ranije glavnim tržištem smatrala Evropa, sada se više pažnje posvećuje Aziji, pre svega Kini. To će omogućiti ne samo dobru zaradu, već i aktivno razvijanje sibirskih nalazišta.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je „Gaspromu“ u oktobru 2012. da pripremi projekat za gasovod iz Jakutije u Habarovsk i Vladivostok. Holding je organizovao konkurs za naziv gasovoda na kome je pobedilo ime „Snaga Sibira“.
U maju 2014. godine „Gasprom“ je potpisao ugovor sa kineskom kompanijom CNPC za isporuku 38 milijardi kubnih metara goriva godišnje. Ukupan iznos za 30 godina iznosiće 400 milijardi dolara. Duž gasovodne mreže duge 4.000 kilometara svakodnevno će se u Kinu isporučivati deset miliona kubnih metara gasa.
Velika potražnja za prirodnim gasom u Kini uzrokovana je ne samo visokim stopama ekonomskog razvoja, već i ekološkim problemima. Radi se o tome da velika većina kompanija koje proizvode električnu energiju rade na ugalj — odakle i čuveni zimski smog u Pekingu i drugim velikim gradovima.
Kineska potražnja
Obim industrijske proizvodnje u Kini jednostavno je kolosalan, a zemlja ne može bez uvoza gasa. Rusija je najpovoljniji partner. Stoga stručnjaci ne sumnjaju da se stvari neće ograničiti na „Snagu Sibira“.
Još pre godinu dana na Istočnom ekonomskom forumu Vladimir Putin i njegov kineski kolega Si Đinping naredili su stručnjacima iz odgovarajućih institucija da u što kraćem roku usaglase sve što je potrebno za izgradnju gasovoda duž zapadne rute „Altaj“, koji se još naziva i „Snaga Sibira 2“.
Prema rečima ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka, ova gasna magistrala će povećati isporuke za 30 milijardi kubnih metara godišnje i Rusiji za 30 godina doneti više od 300 milijardi dolara.
Međutim, ni to neće biti dovoljno za Kinu. Prema procenama direktora „Gasproma“ Alekseja Milera, do 2035. godine Kini će trebati između 80 i 110 milijardi kubnih metara godišnje. Tome će doprineti ruski proizvođači prirodnog tečnog gasa i „Severni morski put“.