Kad god zasmeta „Severni tok 2“ — tu je „novičok“

Pokušaji SAD da zaustave ili bar uspore početak eksploatacije „Severnog toka 2“, ali i „Turskog toka“, o kome se intenzivno razgovara ovih dana i u Americi, izazvali su seriju tekstova o „ruskim špijunima“ koji redom truju „novičokom“.
Sputnik

Mediji koji su se maksimalno trudili da lansiraju slučaj Skripalj, pronašli su novu medijsku „senzaciju“ — trovanje bugarskog biznismena Emelijana Gebreva, koji je, navodno, takođe otrovan „novičokom“. Nakon detaljnijeg ispitivanja ispostavilo se da je ovo zastarela i demantovana priča. Međutim, izaziva sumnje činjenica da se vest pojavila u vreme „špijunskog skandala“ u Srbiji i izgradnje „Turskog toka“.

Špijunski skandal“ u Srbiji se pojavio usled intenzivnijih kontakata Moskve i Beograda, nakon posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, a uoči planirane posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu, tvrdi bugarski stručnjak. Prema rečima veterana Spoljne obaveštajne službe Rusije Igora Morozova, ako je prvi cilj navodnog „špijunskog skandala“ u Srbiji suprotstavljanje širenju uticaja Rusije na Balkanu, onda je drugi cilj mnogo širi, a može se dovesti u vezu sa gasovodom.

Sankcije „Severnom toku“ — zbog promovisanja američkog gasa

„U američkom Kongresu ponovo su postale aktuelne izjave o tome kako da se osujeti izgradnja ’Severnog toka 2‘ ili da se bar uspori za godinu dana. Za to vreme Amerikanci bi imali priliku da promovišu svoj skupi tečni prirodni gas, koji i sada aktivno reklamiraju“, podsetio je Morozov.

Prema njegovim rečima, zbog toga je i neophodan talas informacionog rata, zahvaljujući kome bi se „probudila“ politička klasa Evropske unije.

„Na kraju krajeva, talas sankcija oko ’Severnog toka‘ će samo doprineti promovisanju američkog gasa na evropskom tržištu, a zemlje EU će se još više uvući u ekonomski rat protiv Rusije“, smatra senator.

Amerika šalje u Srbiju antiruske lobiste da pripreme teren za vruću jesen

Ponovno pisanje o trovanju bugarskog biznismena je demonizovanje ruskih specijalnih službi, navode ruski mediji.

„To je koordinisana akcija još jednog pokušaja kompromitovanja delatnosti ruskih specijalnih službi zbog impresivnih rezultata njihovog rada u borbi protiv međunarodnog terorizma, konkretno u Siriji“, zaključio je član Komiteta za bezbednost i suprotstavljanje korupciji pri Državnoj dumi Andrej Lugovoj.

Prema njegovom mišljenju, isti cilj imaju i glasine o slučaju „trovanja Gebreva novičokom“ i „špijunski skandal“ u Srbiji i podsećanja na „provokacije u Crnoj Gori“.

Bugarska na čelu borbe protiv „ruskih špijuna“

„Važno je napomenuti da se aktuelni članak o ’trovanju bugarskog biznismena od strane GRU‘ pojavio skoro istovremeno kad i ’špijunski skandal‘ u Srbiji“, kaže Gančev.

Kako se ispostavilo, Bugarska je na čelu borbe protiv „ruskih špijuna“. Međutim, Gančev nije bez razloga pomenuo Srbiju, jer se trenutno u toj balkanskoj zemlji aktivno pojavljuju vesti koje, prema pisanju ruskih medija, u isti koš stavljaju i „špijunski video“ i „pokušaj vojnog udara u Crnoj Gori“ (iza koga navodno stoji Rusija) i slučaj Skripalja.

Špijunska afera: Loša montaža iz NATO kuhinje /video/

Serija skandala na Balkanu liči na talas histerije oko „uplitanja“ GRU u sva moguća dešavanja u Zapadnoj i Centralnoj Evropi poslednjih meseci. Kako se navodi, trag „ruskih obaveštajaca“ je „pronađen“ i u Austriji, Francuskoj, a kasnije u Češkoj i Španiji.

Trovanje „novičokom“ ili rat oligarha

Portal „Insajder“, čiji je vlasnik liberalni aktivista Roman Dobrohotov, nedavno je objavio članak koji je predstavljen kao rezultat istraživanja. U članku su objavljena pojedina imena „agenata GRU“, koji bi navodno mogli biti umešani u trovanje bugarskog biznismena Emelijana Gebreva i njegovog sina 2015. godine. Kako se navodi, biznismena su pokušali da otruju agensom „novičok“.

„Insajder“ je, navodno, sproveo istragu o trovanju Gebreva, zajedno sa portalom „Belingket“, koji je aktivno potencirao verziju „ruskog traga“ u trovanju u Solsberiju. Ranije su „istražitelji“ iz „Belingketa“ dovođeni u vezu sa britanskim Ministarstvom odbrane. Treći učesnik u aktuelnoj „istrazi“ je nemački časopis „Špigl“, koji je u avgustu ove godine naduvavao priču o „nemačkom Skripalju“ — ubistvu izvesnog Zelimhana Hangošvilija u Berlinu. Nemački časopis je slučaj predstavio kao „ubistvo po nalogu specijalne službe“, aludirajući na Moskvu.

Priča o bugarskom oligarhu Gebrevu „isplivala“ je tokom krivičnog gonjenja lidera bugarskog pokreta „Rusofili“ Nikolaja Malinova, koji je optužen za špijunažu u korist Rusije.

U Bugarskoj zbog špijunaže uhapšen sekretar organizacije „Rusofili“

Bugarski mediji su okarakterisali Gebreva kao „skandaloznog trgovca oružjem“. Međutim, on je u proleće ove godine za radio „Slobodna Evropa“ (koji finansira američki Kongres) rekao da su ga 2015. godine pokušali otrovati „novičokom“.

Tada je portal „Belingket“ objavio ime „agenta GRU“ koji je „dva puta pokušao da otruje bugarskog biznismena“. Reč je o izvesnom „Denisu Sergejevu“, koji se predstavljao kao „Sergej Fedotov“. On je, navodno, bio treći učesnik koji je izvršio pokušaj trovanja u Solzberiju.

Verziju o trovanju Gebreva „novičokom“, koju je ponovo pokrenuo „Insajder“, još u februaru je demantovao generalni tužilac Bugarske Sotir Cacarov, koji je danas zadužen za „špijunsku aferu“ Malinova. On je istakao da 2015. godine nisu spominjani nikakvi „ruski špijuni“, kao i da Gebrev nije otrovan „novičokom“.

U stvari, pozadina priče je bio rat koji su vodila dva magnata — Gebrev i bankar Cvetan Vasilev, za fabriku koja se bavi proizvodnjom municije „Dunarit“.

Komentar