„Ponovno potvrđujemo svoju posvećenost principima dobre vere, suverene jednakosti država, nemešanja u unutrašnje poslove bilo koje države i obaveze saradnje u skladu sa Poveljom UN. Realizacija ovih principa isključuje uvođenje prinudnih mera koje se ne zasnivaju na međunarodnom pravu“, piše u deklaraciji.
Takođe se naglašava da lideri iznova potvrđuju svoju čvrstu posvećenost principima suvereniteta, međusobnog poštovanja i jednakosti, kao i zajedničkom cilju stvaranja mirnog, stabilnog i prosperitetnog sveta.
Osim toga, deklaracija izražava zabrinutost lidera zemalja BRIKS-a u vezi sa stalnim pretnjama međunarodnom miru i bezbednosti, a lideri su se obavezali da će „raditi na obezbeđivanju održivog mira za sven u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i svim primenljivim obavezama“, dodaje se u dokumentu.
Trka u naoružanju
Lideri BRIKS-a takođe su izrazili svoju zabrinutost zbog mogućnosti početka trke u naoružanju u svemiru i istakli su potrebu za dogovorom o međunarodnom sporazumu koji bi sprečio takav scenario.
„Izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog moguće trke u naoružanju u svemiru i ponavljamo da postoji potreba za sprovođenjem istraživanja i mirne upotrebe svemira, u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija“, ističe se u deklaraciji.
„Naglašavamo bitnu potrebu za usaglašavanjem pravno obavezujućeg multilateralnog dokumenta koji može da popuni vakuum u međunarodnom pravnom režimu koji reguliše svemir, uključujući sprečavanje raspoređivanja oružja u svemiru“, saopštila su petorica lidera.
U dokumentu se ističe da dostizanju ovih ciljeva mogu doprineti praktične mere obezbeđivanja transparentnosti i izgradnje poverenja.
„S tim u vezi, pozdravljamo odgovarajući rad Grupe vladinih stručnjaka Ujedinjenih nacija za sprečavanje trke oružja u svemiru i izražavamo žaljenje što ona nije uspela da postigne konsenzus u vezi sa svojim izveštajem. Naglašavamo da bilo koji instrument o ovom pitanju treba da isključuje sve vrste diskriminacija i da sadrži operativne odredbe o pravu na razvoj tehnologija za miroljubivu upotrebu“, zaključuje se u deklaraciji.
Stav o Pariskom klimatskom sporazumu
Zemlje BRIKS-a posvećene su sprovođenju Pariskog klimatskog sporazuma, navodi se u deklaraciji usvojenoj na samitu „petorke“ u glavnom gradu Brazila.
„Ponavljamo svoju posvećenost primeni Pariskog sporazuma, usvojenog u skladu sa principima Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, uključujući principe zajedničke, ali diferencirane odgovornosti i odgovarajućih mogućnosti, uzimajući u obzir različite nacionalne uslove“, navodi se u dokumentu.
Lideri BRIKS-a pozvali su razvijene zemlje da intenziviraju pružanje finansijske i tehničke podrške zemljama u razvoju, kao i pružanje podrške u izgradnji kapaciteta u cilju pomoći u promeni klime i prilagođavanju klimatskim promenama.
„Očekujemo da će prvo popunjavanje Zelenog klimatskog fonda, koje će se dogoditi do kraja 2019. godine, značajno premašiti obim prvobitne mobilizacije resursa, čime će se obezbediti usklađenost finansijskih doprinosa ambicijama, potrebama i prioritetima zemalja u razvoju“, naglasili su lideri.
Rešavanje problema Korejskog poluostrva
„BRIKS se zalaže za rešavanje situacije na Korejskom poluostrvu mirnim putem uz pomoć političko-diplomatskih sredstava“, navodi se u deklaraciji.
„Ponavljamo svoju podršku rešavanju situacije na Korejskom poluostrvu mirnim putem, političkim i diplomatskim sredstvima, kao i postizanjem njegove pune denuklearizacije. Naglašavamo značaj održavanja mira i stabilnosti u severoistočnoj Aziji“, objašnjava se u dokumentu.
Dugi niz godina nuklearni program Severne Koreje izaziva zabrinutost svetske zajednice, a njegov razvoj je primorao Savet bezbednosti UN da uvede sankcije Pjongjangu. Nakon niza raketnih i nuklearnih proba 2017. godine, Severna Koreja je objavila da je postigla zadatke programa i da je spremna za denuklearizaciju, podrazumevajući pri tome povlačenje nuklearnog oružja sa celog Korejskog poluostrva i dobijanje bezbednosnih garancija.
O krizi u Siriji
U deklaraciji se takođe navodi da lideri BRIKS-a pozdravljaju napore za deeskalaciju krize na severoistoku Sirije, konkretno — potpisivanje rusko-turskog memoranduma o razumevanju.
Članice udruženja ponovo su potvrdile svoju čvrstu posvećenost suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Sirije, napominjući da sirijski sukob ne može biti rešen vojnim putem.
Lideri su podržali formiranje ustavnog odbora zahvaljujući naporima UN, zemalja-garanata Astanskog procesa i svih država koje su učestvovale u naporima za rešavanje konflikta političkim sredstvima.
„Pozivamo sve strane da obezbede nesmetano pružanje humanitarne pomoći i u potpunosti i održivo poštuju prekid vatre u provinciji Idlib, koje se ne odnosi na terorističke grupe i organizacije koje je kao takve priznao Savet bezbednosti UN. Potvrđujemo međunarodne obaveze u borbi protiv terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama i naglašavamo značaj jedinstva u borbi protiv terorističkih organizacija u Siriji“, objašnjava se u deklaraciji.
Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su 22. oktobra potpisali memorandum o razumevanju u deset tačaka, prema kojem se, između ostalog, od 12 časova 23. oktobra 2019. godine na sirijsku stranu sirijsko-turske granice, izvan zone turske operacije „Izvor mira“, uvode jedinice ruske vojne policije i sirijske pogranične službe.