Predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi najavila je da će ovaj dom pokrenuti istražni postupak protiv predsednika Donalda Trampa, optužujući ga da je izdao zakletvu i nacionalnu bezbednost, u nastojanju da angažuje strane sile koje bi ocrnile njegovog političkog protivnika zbog vlastitog političkog dobitka.
Odluka Predstavničkog doma kojom bi Tramp bio optužen, mogla bi da dovede do impičmenta i opoziva američkog predsednika.
Zašto impičment?
Pelosijeva je započela predistražne radnje čiji ishod može, ali ne mora, da bude podizanje optužnice, objašnjava proceduru opoziva američkog predsednika Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Sjedinjenih Država:
„Kada se optužnica podigne, usvaja se u Predstavničkom domu prostom većinom i potom se suđenje održava u Senatu, gde odluka mora da se donese dvotrećinskom većinom. To praktično znači da za nju treba da glasa barem dvadeset republikanaca.“
Pelosijeva se dugo opirala podizanju optužnice, pre svega zbog Milerovog izveštaja o navodnom mešanju Rusije u američke izbore, a sada je prelomila u svetlu afere oko pitanja da li je Tramp tražio stranu pomoć kako bi ugrozio svog političkog suparnika i najozbiljnijeg demokratskog kandidata za predsedničku funkciju Džoa Bajdena.
Na osnovu izjave anonimnog uzbunjivača iz obaveštajnih krugova, Tramp je optužen da je krajem jula razgovarao sa novoizabranim ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i zatražio od njega da sakupi „prljav veš“ o Bajdenovom sinu Hanteru, članu upravnog odbora ukrajinske energetske kompanije „Burizma holdings“.
„Radnje koje je predsednik preduzeo, ozbiljno su prekršile Ustav“, rekla je Pelosijeva u kratkoj izjavi, pozivajući se na „osnivačke principe“ nacije.
Prema Mišićevim rečima, Pelosijeva, koja je do sada izbegavala da pokrene zvanični postupak za istragu protiv predsednika, ovaj put je na to izgleda bila prinuđena, svesna političkih rizika koje ovaj potez donosi demokratama. Pokretanje zvanične istrage sigurno će mobilisati i uzburkati Trampovu izbornu bazu koja će zbiti redove.
„Sledeća činjenica je takođe važna, a to je da impičment nije popularan. Nijedno istraživanje nije pokazalo da je za to više od polovine američkih birača“, napominje Mišić.
Serijski prekršilac običaja
Iz redova onih koji podržavaju aktuelnog američkog predsednika, s obzirom da se ni protiv jednog drugog predsednika u američkoj istoriji nije vodilo toliko kampanja za smenu (prvi pokušaji i debate o impičmentu počeli su i pre nego što je Tramp zvanično preuzeo dužnost), mogu se čuti tumačenja da je impičment sredstvo da se Trampu onemogući drugi mandat.
Mišić smatra da se ne radi tome, već da je pokretanje zvanične istrage pre rezultat činjenice da je Tramp postao „serijski prekršilac do sada važećih normi predsedničkog ponašanja“.
„To je, u stvari, nadmetanje, borba za povratak ravnoteže između izvršne i zakonodavne vlasti. U dosadašnjem toku svog predsednikovanja, Tramp je, za razliku od svih svojih prethodnika, drugačije tumačio sopstvena ovlašćenja, pa se često poziva i na Član 2 Ustava, tumačeći ga kao licencu da radi sve što mu se prohte“, kaže Mišić.
Demokrate radikalizuju borbu
Prema mišljenju istoričara Saše Adamovića, svakako da demokrate pokušavaju da impičmentom spreče Trampov reizbor. On podseća na period kada se, tokom prethodne izborne kampanje, tadašnji ukrajinski predsednik Petar Porošenko, ubeđen da će izbore dobiti Hilari Klinton i sâm uključio u antitrampovsku kampanju.
Kako se novi predsednički izbori u SAD približavaju, želja demokrata i duboke države da Trampu ne dozvole novi mandat otvaranjem istrage je radikalizovana, smatra Adamović.
„Nisam siguran da je ovo najbolji način da se to uradi. Prethodnih meseci Tramp je čikao demokrate da pokrenu proces impičmenta, računajući da će on ići njemu u korist. Tačnije, da će homogenizovati njegovu biračku bazu i na njegovu stranu privući sve Amerikance koji za njega nisu glasali, ali ne gledaju dobro na pokušaj da se legalno i legitimno izabrani predsednik ruši na nekom drugom mestu, a ne na izborima“, kaže on.
Prljav veš
Adamović očekuje da Demokratska stranka u budućnosti radikalizuje svoje poteze — shvatili su da bi u ovom trenutku, osim ukoliko ne dođe do ekonomske recesije, Donald Tramp osvojio drugi mandat.
Sa druge strane, optužba da je Tramp pokušao da utiče na ukrajinskog predsednika kako bi ovaj pronašao „prljav veš“ o Džou Bajdenu, mogla bi demokratama da se vrati kao bumerang. Adamović podseća da je odluka da se blokira pomoć Ukrajini doneta pre spornog razgovora sa Zelenskim.
Takođe, nije tajna da je sâm Bajden tražio smenu ukrajinskog državnog tužioca koji je, između ostalog, istraživao poslovanje „Burizma holdingsa“. Osim toga, troje demokratskih kongresmena tražilo je u maju prošle godine od ukrajinskih vlasti da nastave istragu o navodnim Trampovim vezama sa Rusijom, pritom preteći obustavom finansijske pomoći.
„Po toj logici, tih nekoliko demokratskih kongresmena mogli bi da smene sami sebe. Oni su tražili od vlade da im pomogne u obračunu sa legalno i legitimno izabranim predsednikom koji je njihov politički protivnik, a upravo oni sami tako nešto prebacuju predsedniku Trampu, iako je već sada jasno da nikakvih razloga za impičment nema“, kaže Adamović.