U fudbalu su Italijani poznati po igračima koji su sjajni i u poznim igračkim godinama, a što se košarke tiče ― tu je Argentina.
Sa 39 godina, argentinski centar Luis Skola beleži prosečno 17,8 poena, 7,8 skokova i 1,6 asistencija na tekućom Svetskom prvenstvu u košarci. Priznao je da postoje male šanse da bi mogao da učestvuje i na Mundobasketu 2023. godine.
Ali, zašto da ne?
Rekao je da će to zavisiti od toga kako će se osećati u narednim godinama. Dakle, ipak postoji šansa.
Skola zauzima drugo mesto na FIBA tabelama najboljih igrača svih vremena na svetskim prvenstvima u košarci, ali njegova skromnost, stalna posvećenost i glad za pobedama su najvažnija stvar koja napred tera i njegove mlađe saigrače, poput 21-godišnjeg debitanta Maksima Fjelerupa, koji u takvom sistemu može samo da raste.
U ekskluzivnom intervjuu za sajt FIBA, lekar argentinske ekipe od 1998. do 2018. godine Dijego Gripo otkriva da su promena ishrane i načina spavanja bili glavni uzrok argentinske zlatne ere u kojoj su dominirali u Južnoj Americi i zaslužili visoko mesto među velikanima svetske košarke.
Prvenstvo Južne Amerike 2001. godine, srebro na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002, zlato na Olimpijskim igrama u Atini 2004, pet puta osvojeno srebro na prvenstvima Južne Amerike 2003, 2005, 2007, 2015. i 2017. godine, te još dve bronze 2009. i 2013. i zlato iz 2011. ― sve su to uspesi Argentine u prvih deceniju i po 21. veka.
„Jedna od stvari koja je pomogla da naš program funkcioniše je ta što smo imali istu grupu igrača više od 12 godina i sjajne trenere. Mislim da smo to savršeno izveli. Mi nemamo isti talenat kao zemlje poput Srbije, Španije, Rusije ili Litvanije. Imamo mnoga ograničenja, tako da radimo po programu koji nam pomaže da ostanemo sa istom grupom igrača“, objašnjava Gripo sa osmehom na licu.
Prema Gripovim rečima, prosečan Argentinac pojede puno testenine i male porcije mesa. On i treneri su se složili da to nije dovoljno dobro za igrače. Takođe su morali da promene rutinu spavanja košarkaša kako bi se oni odmorili i potpuno oporavili.
„Nekada smo trenirali dva puta dnevno, ali igrači su nam rekli da u svojim klubovima u NBA treniraju po jednom. Manu Đinobili nam je ukazao na to da se tako radi u San Antonio Sparsima i shvatili smo da je to nešto čemu moramo da se prilagodimo, a zatim i da promenimo ishranu igrača na onu sa više proteina, manje ugljenih hidrata i puno povrća.“
„Naši igrači ne moraju nužno da igraju punih 40 minuta. Oni će odraditi 15, 20 ili 25 minuta, a da bi bili veoma efikasni, neophodni su im proteini, jer to je potrebno telu. Čim smo to sproveli u delo, počeli smo da uviđamo razliku. Sada to može i da se vidi po načinu na koji igramo na Svetskom kupu.“
„Tajna našeg programa je takođe u tome što smo imali četiri ista trenera u poslednje dve decenije i oni su ti koji biraju igrače i vode tim po istom tom programu jer razumeju dobre efekte koje on ima na naš uspeh.“
Hulio Lamas postao je selektor Argentine 1998. godine i vodio ju je sve dok Ruben Manjano, koji je bio njegov pomoćnik, nije preuzeo funkciju 2004. godine. Doslednost je igrala izuzetnu ulogu u celoj priči. Osvojili su Olimpijske igre u Grčkoj ― i to je bio njihov najsvetliji trenutak u svetskoj košarci.
Fernando Duro je tada preuzeo najvišu funkciju, a pomagali su mu Serhio Ernandez i Gonzalo Garsija. Zajedno su vodili reprezentaciju Argentine od 2005. do 2010. godine. Međutim, na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, Ernandez je postavljen za glavnog trenera, i zatražio je od Garsije i Lamasa da rade s njim. Ovaj tim je već bio duboko upoznat sa sistemom i odlično ga je razumeo, što je veoma olakšalo stvari.
Lamas se vratio 2011. godine kao glavni trener, a Garsija mu je pomagao na Panameričkim igrama zbog velikog znanja o južnoameričkoj košarci. A onda je Ernandez ponovo vraćen u stručni štab kao pomoćni trener. On sada predvodi Argentinu kao prvi trener na Svetskom kupu u Kini.
Pre Skole, Đinobili se penzionisao u 41. godini, dok su Andres Noćioni i Pablo Priđoni igrali takmičarsku košarku za Argentinu i svoje klubove do 38 godine. Argentina će pokušati da nastavi da na isti način održava zdravlje i produktivnost svojih talenata.
„Kada su naši igrači počeli da igraju u NBA i u vrhunskim ligama u Evropi, doneli su nam mnogo znanja o tome kako funkcionišu njihovi timovi. Naši treneri su takođe otišli u Španiju da prouče situaciju i vratili se kući da sprovedu promene“, podsetio je Gripo na trenutak kada su se stvari u Argentini preokrenule.
Trener Ernandez se slaže.
„U poslednjih 20 godina svet sporta se promenio, jer ako se sećate, igrači su se nekada povlačili sa 28 godina. Sada imate Nadala (33) i Federera (38) u tenisu koji igraju kao mladići, jer su profesionalniji i sami biraju svoju ishranu. Podloge su bolje, patike su kvalitetnije i oni znaju koliko trebaju da spavaju. Oni kontrolišu sve.“
„Naravno da su Manu Đinobili, Luis Skola i Noćioni pokazali ostatku ekipe kako to rade profesionalci. Sada Kampaco, Garino i nova generacija imaju iste navike. To je sjajno.“
„Ponekad su igračima potrebni trener i medicinsko osoblje da im sve vreme govore šta da rade i da im daju plan, ali ono što su uradili Manu i Skola je pokazatelj da vam nisu potrebni trenerske i medicinske ekipe da vas usmeravaju. Oni su to počeli sami i sada svi rade istu stvar.“
Gripo je otkrio i da je bilo potrebno mnogo napornog rada i odlučnosti da Kampaco preobrazi svoje telo u onakvo kakvo je ono trenutno.
„Transformacija je bila neverovatna“, rekao je lekar.
„Mislim da će sadašnja mlada generacija još dugo igrati, jer sistem podržava ovaj plan i oni su ga dobro prihvatili. Posvećeni su, i s obzirom na to da su videli kako su to radili Skola i Đinobili, imaju dobre uzore...“
Skola ima nekoliko saveta za svoje mlađe saigrače.
„Ovaj program može pomoći svim igračima. To zavisi i od njihove posvećenosti i doslednosti. Za moju dugu karijeru bila je veoma važna i sreća, jer sam kroz nju imao vrlo malo povreda. Mislim da to je zbir nekoliko faktora.“
Istraživanja koja su sproveli sportski istraživači i naučnici poslednjih godina pokazuju da dobro planirana ishrana umanjuje mogućnost za povrede.
Za Argentinu imaju i čvrste dokaze, a „gaučosi“ će nastaviti da budu primer svima ostalima.