Nekoliko trenutaka pošto su satovi objavili da je nastupila sreda, 11. septembar, dan na koji su se pre osamnaest godina teroristi Al Kaide otetim avionima punim putnika obrušili na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, centar avganistanske prestonice Kabula potresla je eksplozija.
Sirene za uzbunu su se uključile, a nedugo zatim objavljeno je da je raketa pogodila dvorište Ambasade SAD. Teroristički napadi na Kabul i druge avganistanske gradove uobičajeni su na godišnjicu najvećeg terorističkog napada na američkom tlu, a ovo je prvi takav udar nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio da su pregovori sa talibanima „mrtvi“.
Iako američki mediji ne navode ko je odgovoran za napad na Ambasadu SAD, činjenica da je to prvi takav napad posle prekida jednogodišnjih pregovora između dva smrtna neprijatelja i zloslutna najava talibanskog portparola Zabihule Mudžahida da će odluka američkog predsednika samo uzrokovati gubitke američkih života navode na misao da su za najnoviji napad odgovorni upravo talibani.
Najduži rat u istoriji SAD
Avganistanska kampanja je najduži rat u američkoj istoriji, koji traje skoro osamnaest godina (počeo je 7. oktobra 2001. godine) i do sada je, prema podacima koje je prikupio novinar „Njujork tajmsa“ Rod Nordland, na strani Amerikanaca i američkih saveznika odneo oko 70.000 života, među kojima su životi oko 2.300 američkih vojnika.
Vodnik prve klase Elis Bareto Ortiz, koji je poginuo u napadu talibana prošle nedelje, zbog čega je Tramp odlučio da prekine mirovne pregovore, šesnaesta je američka žrtva ove godine.
Za ovih osamnaest godina, odnosi između talibana i Vašingtona prošli su ciklus od ljutih neprijatelja (SAD su napale Avganistan jer su talibani bili zaštitnici Osame Bin Ladena i Al Kaide) do strana za pregovaračkim stolom. Sada, nakon Trampovog otkazivanja pregovaračkog procesa, budućnost Avganistana opet je neizvesna.
Američka operacija u Avganistanu pokazuje da je ta zemlja grobnica imperija i u 21, a ne samo u 19. veku, napominje stručnjak za međunarodne odnose sa Univerziteta u Banjaluci Željko Budimir, pominjući staru izreku koja se odnosi na neuspeh Velike Britanije da pokori Avganistan u pretprošlom veku.
„SAD od 11. septembra 2001. godine do danas nisu uspele da ostvare potpunu kontrolu nad teritorijom Avganistana. Talibani su manje ili više potiskivani… U suštini, ta operacija doživela je neuspeh. Oni naprosto nemaju drugog izbora nego da uzmu talibane kao partnere u pregovaračkom procesu“, napominje Budimir.
Dva scenarija
Naš sagovornik poredi situaciju u kojoj se našao SSSR tokom svoje kampanje u Avganistanu sa današnjom situacijom, s tom razlikom što je prva zemlja komunizma u trenutku povlačenja 1989. godine kontrolisala više teritorije, nego što danas kontrolišu američke i trupe njenih saveznika.
Kao jedino rešenje Americi se nametnulo traženje strane među talibanima koja će biti spremna na pregovore, kako bi Vašington časno izašao iz Avganistana.
„Ovde se radi o tipičnoj situaciji gde nemate rešenja za permanentni sukob, a s druge strane imate ljude koji su spremni da se bore do kraja. Nemojte zaboraviti da u Avganistanu ne postoje generacije koje pamte mir“, ističe Budimir.
Prema njegovim rečima, u budućnosti su moguća dva scenarija — iznenadno povlačenje SAD i njenih saveznika. U vakuumu koji bi na taj način bio stvoren moguće je, kako kaže, da se na sceni pojavi i Kina (Rusija je, budući da se radi o „mekom trbuhu“ Evroazije, takođe zainteresovana za Avganistan). Takođe, moguće je da se u odnose u Avganistanu u tom slučaju umeša i Indija zbog sve zategnutijih odnosa sa Pakistanom, zemljom koja u rukama drži ključ za rešenje avganistanske krize, objašnjava Budimir.
„Drugi scenario mogao bi da bude ono što smo već pomenuli, traženje nekog ko bi bio spreman za sporazum među frakcijama unutar talibanskog pokreta. U tom slučaju, to ne bi bilo rešenje, već častan način da Amerika izađe iz situacije za koju, u stvari, nema rešenja. A rešenja nema zato što Amerikanci nisu spremni za dodatni vojni angažman, slanje dodatnih trupa i vojnu okupaciju“, napominje Budimir.
Intezivirati operacije!
Iako u raketiranju Ambasade SAD niko nije povređen, ovaj čin, ako su vinovnici talibani, trebalo bi shvatiti kao jasnu poruku da pripadnici tog pokreta neće odustati od rata protiv SAD i njenih saveznika.
Poruka je, čini se, shvaćena još pre nego što je raketa eksplodirala — šef američke Centralne komande, general Kenet Makenzi u utorak je najavio intenziviranje operacija protiv talibana. Prema njegovim rečima, talibani su se preračunali i pogrešno procenili karakter američkog naroda kada su, tokom mirovnih pregovora, izveli niz terorističkih napada.
Makenzijeve reči da američka vojska sigurno neće sedeti mirno i pustiti talibane da pobede možda pokazuje da Avganistan ulazi u novi ciklus — ciklus u kojem su SAD i talibani opet ljuti i nepomirljivi neprijatelji, među kojima nema pregovora.