Posle zločina terorističke OVK nad Srbima 24. marta 1998. godine komandir policijske stanice u Rzniću — Miodrag Otović sa još jednim kolegom je došao da uhapsi Haradinaja, koji je izleteo iz kuće, pucao na policajce i ubio Otovića.
Jolaj u izjavi za „Večernje novosti“ navodi da su on i njegova porodica sve videli i da je zbog toga počeo njihov progon.
„Video sam Otovića kako pada, bio sam udaljen pedesetak metara. Ramuš je potom pobegao“, ispričao je Jolaj.
Ramin otac Binak Jolaj i sin Muharem su oteti, kao i njegov drugi sin, koji je uspeo da pobegne.
„Tražili su ga, kao i mene, da nas odvedu, ali smo se skrivali mesec dana po šumama, a onda se dokopali Berana. Tamo sam se predao veri i kao derviš tražio mir i oproštaj za zločince, brinući o snahi i šestoro dece sina Muharema. U Glođane i na Kosmet nikad nisam smeo da se vratim“, ispričao je Jolaj.
On je još pre 15 godina ispričao svoju priču reporteru „Novosti“ u Beranama, a zatim i svedočio i u Haškom tribunalu.
Bio je jedan od retkih svedoka koji je posredstvom video-linka pre 12 godina izneo konkretne dokaze protiv Ramuša Haradinaja, dok su ostali svedoci pobijeni, piše list.
Ram Jolaj nikada nije saznao sudbinu svog oca i sina, ali prema pouzdanim izvorima, oni su odvedeni u logor u Piskotama kod Đakovice, gde su prošle godine u masovnoj grobnici „Bunker“ pronađeni posmrtni ostaci pedesetak Srba.
Među njima je i petočlana porodica Šutaković iz Đakovice: Nedeljko, njegova supruga Dara i sinovi Radoman, Aleksandar i Đorđe.
U toku su analize ostalih posmrtnih ostataka.