On je pozvao članice G7 da razgovaraju o tom problemu na samitu u Bijaricu, u Francuskoj, koji se održava ovog vikenda.
„Naša kuća je u plamenu. Bukvalno. Gori Amazonija, pluća naše planete, koja proizvode 20 odsto kiseonika. To je međunarodna kriza. Članice G7, vidimo se za dva dana, kada ćemo razgovarati o tom problemu“, napisao je francuski predsednik na svom profilu na Tviteru.
Makron se ovom objavom na Tviteru pridružio generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, koji je danas istakao da je „duboko zabrinut“ zbog požara u Amazoniji.
Požari u Amazoniji divljaju, a sa njima i „prepucavanja“ — ko je kriv?
Nemačka je nedavno odlučila da, zbog sve masovnije seče šuma u Brazilu, privremeno obustavi slanje 35 miliona evra toj zemlji, namenjenih za očuvanje amazonske prašume. Predsednik Brazila Žair Bolsonaro nemačkoj kancelarki Angeli Merkel potom je poslao ljutitu poruku — da bi trebalo da uzme taj novac za pošumljavanje Nemačke, dodajući da je to Nemačkoj daleko potrebnije nego Brazilu, prenosi „B92“.
Žair je, posle saopštenja Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja — da je ove godine u prašumama gorelo 83 odsto požara više nego 2018. godine, otpustio direktora ovog instituta.
Ekolozi i pobornici zaštite životne sredine okrivili su Bolsonara, tvrdeći da je on podstakao drvoseče i poljoprivrednike da krče šumu. U predizbornoj kampanji je, podsećaju, obećao oživljavanje ekonomije države, povećanjem ekonomskog potencijala Amazona.
Mariso Astrini iz „Grinpisa“ je rekao da su deforestacija i požari rezultat Bolsonarove politike suprotnog delovanja od zaštite životne sredine.
Bolsonaro, međutim, i dalje svaljuje krivicu i upire prst u nevladine organizacije.
Prvi čovek Brazila, prema navodima medija te zemlje, sugerisao je — da bi oni izblamirali vlast zemlje, nakon što su im smanjili finansiranje. Bolsonaro za svoje tvrdnje nije izneo dokaze.