Napad za koji još nijedna grupa nije preuzela odgovornost izvršen je u nedelju, prvog dana kampanje za izbore, koji su planirani za 28. septembar. Istovremeno, Amerika, talibani i avganistanska Vlada pokušavaju da postignu dogovor o prekidu osamnaestogodišnjeg rata.
„Kako postići mir pre 28. septembra dilema je posmatrača i političkih aktera u Avganistanu i u inostranstvu“, kaže dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Azije i Afrike Borislav Korkodelović.
„Bez dogovorenog mira teško da će biti izbora uopšte. Oni su već dva puta ove godine odlagani i na neki način su kost u grlu, pre svega Amerikancima, koji žele da najduži rat u kome učestvuju bude konačno završen“, kaže on.
Iz kabineta predsednika Ašrafa Ganija, koji želi da se izbori za novi mandat u septembru (a Saleh se kandiduje kao njegov potpredsednički kandidat), najavljeno je da se početak direktnih pregovora između zvaničnog Kabula i talibana očekuje za dve nedelje. Međutim, portparol talibana je rekao da ova militantna grupa neće pregovarati sa avganistanskom Vladom, dok prethodno ne postignu dogovor sa Vašingtonom, prenosi „Njujork tajms“.
Pregovori između SAD i talibana vode se oko godinu dana i do sada je održano osam rundi. U ovom trenutku talibani kontrolišu oko polovine teritorije Avganistana, što je više nego ikada, od kada su 2001. godine poraženi u međunarodnoj intervenciji.
„Talibani se osećaju osokoljeni, kako uspesima na bojnom polju, tako i pregovorima sa SAD, koji im daju svojevrstan legitimitet. Uz to, pregovore i uopšte težnju ka miru podržavaju i svi veliki regionalni igrači: Pakistan, koji je kroz istoriju često imao veze sa talibanima, Indija, koja ima i ekonomske, i strateške interese, i istorijske, kulturne i religijske veze sa Avganistanom. Takođe se veoma pažljivo slušaju i primaju k znanju i mišljenja Moskve, koja je veoma aktivna u posredovanju, kao i Kine, koja takođe ima velike ekonomske interese“, naglašava Korkodelović.
„Talibani iznose u pregovorima četiri zahteva za okončanje sukoba“, precizira dopisnik Tanjuga.
„Žele nastavak direktnih pregovora sa SAD, za koje smatraju da su za njih najznačajnija strana sila. Drugi njihov zahtev je povlačenje međunarodnih snaga, dok je treći zahtev formiranje prelazne vlade, a četvrti revizija avganistanskog ustava“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Najveći problem, kaže Korkodelović, predstavlja treći zahtev — formiranje prelazne vlade. Talibani ne žele da pregovaraju sa režimom u Kabulu, jer smatraju da su oni marionete Vašingtona. Međutim, avganistanski predsednik Gani pošto-poto želi izbore, čak i ako mir ne bude bio postignut tokom avgusta.
Zvanični Kabul se prema uslovima talibana može priključiti pregovorima, ali ne kao Vlada u sadašnjem sastavu, već tek po formiranju prelazne vlade, što je za Ganija, prema Korkodelovićevim rečima — neprihvatljivo. Zbog toga aktuelni avganistanski predsednik ima probleme i sa međunarodnom zajednicom i unutar zemlje. Većina političkih faktora u Avganistanu jeste za to da bude formirana prelazna vlada. Međutim, u toj prelaznoj vladi Gani ne bi imao svoje mesto.
Susret talibana i predstavnika Kabula bi trebalo da bude organizovan u Stokholmu 7. avgusta, ali talibani ne pristaju da se druga strana deklariše kao predstavnici vlade. Pritom, otopljavanje odnosa talibana prema zvaničnom Kabulu dolazi pošto su postigli određeni napredak u pregovorima sa SAD —
Vašington je obećao da će iz Avganistana povući polovinu od oko 14.000 trupa. Ovaj napredak, prema Korkodelovićevim rečima, zadovoljava i Pakistan, i Iran, i Rusiju, i Kinu, koji se takođe protive stranom prisustvu u Avganistanu.
Korkodelović upozorava na razloge zbog kojih eventualni mir u Avganistanu može biti nesiguran i kratkotrajan.
„Ako Gani ide na izbore, bio postignut mirovni sporazum ili ne, to znači da će talibani odbaciti rezultate izbora, verovatno i niz drugih faktora u Avganistanu i biće intenzivirane borbe. Uopšte, borbe su poslednjih nedelja ojačale otkad je on naveo 28. septembar kao datum izbora“, navodi on.
Tako će, prema Korkodilevićevom mišljenju, biti propuštena najveća prilika od 2001. za postizanje mirovnog sporazuma. Najveća prilika zato što su u međuvremenu talibani donekle modifikovali svoju politiku i umnogome prekinuli veze sa međunarodnim terorizmom, što ih je dovelo u sukob sa Islamskom državom.
Time su talibani ispunili glavni zahtev Amerike — da Avganistan više ne bude poligon međunarodnog terorizma. Talibani su modifikovali i svoje stavove povodom ljudskih prava, posebno prema pravima žena, navodi sagovornik Sputnjika.
„Takođe, ono što uočavaju analitičari, jeste da njihova podrška izborima posle mirovnog sporazuma i perioda prelazne vlade pokazuje da oni možda ne bi išli na striktnu islamsku državu. To govori da su oni možda spremni da prihvate republikansku formu vladavine“, pretpostavlja Korkodelović.
Održiv i stabilan mir je potreban zemlji koja će uskoro proslaviti tužan jubilej — pola veka ratnog stanja. Međutim, ono što zabrinjava, jeste da u odnosima SAD i zvaničnog Kabula sa talibanima ima puno „ako“ i „možda“.