Jedna od najvećih hrišćanskih svetinja razlog je što veliki broj vernika ovih dana u redovima stoji pred crkvom Svetog Jovana na Petlovom brdu u Beogradu, neki od njih i u veri da će im svetinja pomoći da se reše svojih nevolja i tegoba.
Hiton ili Časnu rizu su iz Rusije doneli ruski monasi Arsenije i Valentin iz Spaso-Jakovljevsko-Dimitrijevskog manastira iz Velikog Rostova, u okviru Moskovske patrijaršije, a prema svedočenju monaha Arsenija, svakodnevno vernici, koji dolaze i iz unutrašnjosti, puni strahopoštovanja strpljivo čekaju u redu da se poklone svetoj relikviji.
Monah Arsenije je rekao Tanjugu da se „dešavaju čuda“ kada vernici dođu u dodir sa Hitonom – „po meri vere“ svakog čoveka.
On objašnjava da je Hiton deo Isusove odeće koji je napravila Bogorodica, jednodelna tkanina bez ijednog šava od tanke kamilaste kose ili dlake.
Svetinja nestajala bez traga
Svetinja je nestajala bez traga i nekoliko puta je bila pronalažena, a početkom devetog veka Hiton je doniran Karlu Velikom prilikom njegovog krunisanja.
Nakon toga je svetinja postavljena u opatiju francuskog grada Aržantej u blizini Pariza. Pre četiri godine čestica Hitona data je u Jaroslavsku eparhiju Ruske pravoslavne crkve, kaže monah Arsenije.
Zapisi svedoče kako su se čuda božja dešavala i da je pomoć od Boga došla do mnogih ljudi koji su uspeli da dodirnu svetinju ili da se samo mole oko nje. Iz jevanđelja znamo da je žena koja je patila 12 godina od teške bolesti bila izlečena samo dotaknuvši Hristovu tkaninu.
Monah Arsenije ističe da je Hiton jedna od najvećih hrišćanskih svetinja i da se ta dolama nalazila na Isusu u vreme njegovog stradanja na Veliki petak kada je razapet i da je tom prilikom natopljen krvlju.
„Kada je Isus skončao na krstu, rimski vojnici su bacali kocku za prvu odeždu kome će pripasti, dok Hiton, pošto je bio prelep, nisu hteli da dele, nego su ga skinuli celog. Taj Hiton se nalazi samo na tri mesta u svetu, u Gruziji, u Nemačkoj i deo u Rusiji“, objašnjava ruski monah.