Kako navodi „Stratfor“, sistem S-400 ima nesumnjive prednosti, među kojima su mogućnost izvođenja napada na ciljeve različitih klasa i velikog dometa. Ipak, prema mišljenju analitičara kompanije, kompleksi mogu biti ranjivi ako se koriste van integrisanog sistema protivraketne odbrane.
„Stratfor“ ukazuje i na nisku efikasnost S-400 protiv raketa koje nisko lete. Planinsko područje može da smanji radarske mogućnosti tog oružja, zbog čega sistem može da obara rakete na rastojanju od više desetina kilometara, ali ne i na rastojanju od više stotina kilometara.
Ipak, kako se navodi u članku, ti protivvazdušni kompleksi su se odlično pokazali u borbi protiv velikih ciljeva koji se nalaze blizu jedni drugima, ako su oni deo integrisanog sistema PVO. Kao primere država koje mogu uspešno da koriste sve prednosti sistema S-400, analitičari „Stratfora“ nabrajaju Rusiju, Kinu i Tursku, koja je nedavno zaključila ugovor o njihovoj isporuci.
Turska je prva država-članica NATO-a koja je dobila od Rusije sistem S-400, koji može da uništava avijaciju, krstareće i balističke rakete i nadzemne objekte.