Bez euforije
Dušan Gujaničić, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, ističe da poseta jeste značajna, ali da ne treba biti euforičan pre no što se vide rezultati.
„Makron želi spoljnopolitički uspeh, Francuska je u mnogim misijama po celom svetu i Balkan možda nije mnogo važan, ali će ipak gledati da zabeleži poen. Nemojmo izgubiti važnu stvar iz vida, Francuska je priznala KiM. Verujem da može da odigra ulogu stabilizatora prema Prištini, da nas sasluša i da ne pogoršava stvari“, rekao je Gujaničić.
Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost „Union Nikola Tesla“ je kazao da ne bi trebalo previše očekivati, ali i da to malo može biti mnogo.
„Naša pozicija je takva da najmanju moguću šansu moramo maksimalno da iskoristimo. U pitanju su suptilne nijanse koje mogu prerasti u nešto ozbiljnije i blagotvornije za srpsku politiku. Mnogo je važno kada neko nije protiv vas“, naglasio je Kajtez i dodao da ne treba očekivati radikalni zaokret francuske oko KiM.
Ko je glavni partner
Uz ocenu da je Makron ozbiljan čovek koji pretenduje da bude glavni evropski lider, Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije (CGS), smatra da je Evropska unija sve više na liniji boljeg razumevanja pozicije Srbije. To, prema njegovom mišljenju, ne znači da ono što se desilo može biti lako zaboravljeno, ali konstruktivan i odgovoran odnos svakako ima prednost nad lažnim obećanjima.
„Videlo se i u Berlinu i u Poznanju da postoji animozitet predstavnika Albanaca s Kosova i Metohije prema Emanuelu Makronu i Angeli Merkel, prema Evropskoj uniji generalno, što nije slučajno. To govori da pozicija EU nije u saglasnosti sa onim što bi oni želeli“, rekao je Miletić.
Miletić je posebno istakao da Francuska nije želela da se meša u balkanske odnose, a da je Makron preuzeo inicijativu da pre svega sa Srbijom popravi odnose, što prema njegovom mišljenju pokazuje da je Srbija glavni partner.
„Srbija ja zemlja na koju Francuska računa kada je u pitanju stabilizacija i integrativni procesi“, naglasio je Miletić.
Kajtez je kazao da je Evropa pokazala nedostatak autoriteta što se tiče Kosova i Metohije.
„Brisel nema moć da privoli privremene institucije u Prištini da ukinu takse. Makron i Merkelova nisu uspeli ništa da urade“, rekao je Kajtez.
Protiv proširenja
Poznato je i Makronovo protivljenje proširenju EU, a Gujaničić je skrenuo pažnju da francuski predsednik samo naglas govori ono što su mnogi već osetili.
„EU, koja već nekoliko godina ne funkcioniše kako bi trebalo, sa sve većim unutrašnjim nesuglasicama i manjkavostima, ne može da rešava konkretne probleme, a Emanuel Makron je to jasno i rekao“, kazao je Gujaničić.
Posete stranih državnika za Srbiju često znače i ispostavljanje brojnih zahteva i kritika. U ovom slučaju, sagovornici Sputnjika smatraju da Makron nema Srbiji šta da zameri.
„Mi smo maksimalno korektno posvećeni onome što smo potpisali, sve je transparentno. Maksimalno smo suzdržani i kooperativni, korektni prema EU, ispunjavamo sve naše obaveze, do poslednjeg zareza. Morao bi da bude maliciozan da bi nam nešto zamerio, a on to srećom nije“, rekao je Kajtez.
Miletić takođe ne vidi prostor za kritiku Srbije, koja igra konstruktivnu ulogu.
„Srbija je stabilizujući faktor u regionu, uporno pokušava da odmrzne dijalog sa Prištinom, nije nikome nametnula sankcije, nikoga nije provocirala i sve vreme je otvorena da kroz razgovor dođe do kompromisnog rešenja. Međutim, to ne podrazumeva odricanje od našeg suvereniteta i nacionalnih interesa i to niko ne može da nam zameri“, rekao je Miletić.
Gujaničić je kazao da posle Makronove posete Beogradu treba očekivati čistu situaciju u odnosima Beograda i Pariza.
„Videćemo u kojoj meri Francuska može da uvaži naše nacionalne interese, gde može da nas sasluša i da nam pomogne i da onda na osnovu toga projektujemo buduće odnose“, zaključio je Gujaničić.