Ruska delegacija je, ovom odlukom, povratila sva svoja prava u punom obimu — da glasa, da se izjašnjava, i da bude predstavljena u svim njenim organima. Takođe, ovom odlukom zacrtano je da osnovna prava Rusije ne mogu biti suspendovana niti poništena.
Međutim, mogućnost osporavanja ovlašćenja i dalje nikom nije ostala uskraćena, pa su istog časa Ukrajina, Velika Britanija i Gruzija podnele čak 222 amandmana na ovu odluku, od kojih je samo jedan bio usvojen, što je i dovelo do toga da Ukrajina demonstrantivno napusti salu.
Sada će, prema pravilniku ove organizacije, biti sastavljen izveštaj o ograničenju nadležnosti ruske delegacije. U slučaju usvajanja, kako pravilnik nalaže, nadležnosti će biti ograničene, u suprotnom, ruska delegacija će sačuvati svoja prava u punom obimu.
Sukob dve strane
Ruski politikolog Pavel Špilin za Sputnjik objašnjava da se sada u Parlamentarnoj skupštini sukobljavaju dve zaraćene strane — oni koji „razumeju čitavu problematiku“ i oni „mladi Evropljani koji žele da sa Rusijom izravnaju račune“.
Međutim, kako ukazuje, treba razumeti i da Moskva svojim povratkom u ovu instituciju daje šansu Evropi da izađe iz okrilja američkog uticaja.
„Trenutna slika je takva da se Savet Evrope nalazi između dve vatre — ili će ostati pod šakom Amerike, ili će se odlučiti za samoizolaciju. Upravo to i pokazuje odluka Saveta Evrope koja je omogućila Rusiji da izbalansira situaciju“, ističe Špilin.
Moguće ukidanje sankcija?
Istovremeno, Leonid Krutakov sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije ističe da bi ova odluka Parlamentarne skupštine mogla da dovede do ukidanja antiruskih sankcija.
Povratak Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope je, kako tvrdi, svojevrsno probijanje blokade i korak ka normalizaciji odnosa, što ujedno predstavlja i faktičko priznanje Krima kao sastavnog dela Rusije.
Time je, ocenjuje Krutakov, ujedno i bačen ogroman izazov Ukrajini, jer se po pitanju Krima ništa više uraditi ne može. Naravno, dodaje on, predstoji da se čuje i izuzetno jak odgovor Kijeva, ali, uprkos željama prethodnog predsednika Ukrajine Petra Porošenka, pa i aktuelnog Vladimira Zelenskog, Ukrajina ništa neće time postići.
Crveni tepih sa karanfilima
Međutim, zamenik šefa komiteta za međunarodne odnose Saveta federacije Rusije Vladimir Džabarov za Sputnjik objašnjava da situacija i nije tako ružičasta po Rusiju, te da je nemoguće očekivati da će Rusiju u Strazburu dočekati „crveni tepih prekriven karanfilima“.
„Teško je sada reći šta rusku delegaciju čeka, ali vredi sačekati i videti. Mislim da Moskva treba sada strpljivo i odmereno da sačeka razvoj situacije. Mnoge zemlje su već shvatile svu tu besmislicu konstantne konfrontacije, budući da to ništa dobro nikome donelo nije. Treba razumeti da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, bez Rusije, otišla na svojevrsnu institucijalnu periferiju Evrope, a nekada je bila osovina Starog kontinenta“, zaključuje.