„Velika je čast posle 60 godina otkriti publici jedno ovako maestralno, muzikom oslikano delo Bore Stankovića. Šest meseci smo radili na predstavi, ali s druge strane ovo je veliko zadovoljstvo i osveženje za naš nacionalni teatar jer je ’Koštana‘ jedno od najznačajnijih dela predstavnika srpskog modernizma, tako da je i tada to delo već bilo vrlo neobično“, ističe sopran Mina Gligorić, koja u alternaciji sa još četiri operske pevačice tumači lik srpske Karmen.
Gostujući u Sputnjikovoj „Orbiti kulture“ bariton Miodrag D. Jovanović podseća da je ovo remek delo Petra Konjovića bez ikakvog razloga skrajnuto na operskim scenama Srbije.
„Kada malo bolje oslušnete Konjovićevu muziku, a to vam se dogodi jedino u procesu nastajanja postavke ove opere, onda osetite revolt. Iz prostog razloga postavi se pitanje zbog čega ovo delo šest decenija nije bilo prikazivano jer ono ničim ne zaslužuje da bude tako marginalizovano“.
Nova Koštana naglašava da je imala priliku da se konsultuje sa operskom divom Radmilom Bakočević, koja je ostala zapamćena po toj ulozi pre više od pola veka.
„Savetovala me je da budem što slobodnija, da ima igre. Jer to je ona, to je Ciganka koja non-stop zavodi svojim plesom“, kaže talentovana Mina i objašnjava iz koje emocije se stvara lik Koštane.
„Našla sam sponu sa Belinijevom Julijom iz opere ’Kapuleti i Monteki‘. I dalje u sebi imam taj neki dečji optimizam. A i Koštana je dete, dete sa dušom umetnika. Ona samo teži ka estetici, ka lepoti života uopšte. Bila mi je svakako bliska“.
Novopečeni Mitke, s druge strane, navodi da prvi put u karijeri igra na neki način – sebe.
„Priroda baritonskog glasa je uvek takva da vi celog veka u karijeri glumite nekakvu stariju, ozbiljniju gospodu i uglavnom negativce. A evo sad prvi put i po glasu i po stasu i po godinama odgovaram liku koji tumačim, a pretpostavlja se da u psihološkom smislu poznajem već tu problematiku koja bi se mogla označiti kao žal za mlados’. Naravno, šalim se. Mitke je tragičan lik pošto živi u jednom društvu gde su pravila već nametnuta. On je žrtva u celoj toj priči, ali s druge strane je sam pristao na tako nešto i sad u svojim starijim godinama traži rešenje tamo gde ga nema – u opijanju i prepuštanju čarima jedne raspevane, mlade Cigančice“, poručuje Jovanović za Sputnjik.
Na pitanje kako „Koštana“ korespondira sa današnjim gledaocima, naši sagovornici su saglasni da svako vreme nosi svoja ograničenja i svoje slobode, svoje pozitivne i negativne strane.
„Ljudi često misle da žive u najgorem vremenu od svih vremena. I to je sasvim prirodno jer naš je život u odnosu na večnost vremenski ograničen i takoreći – ništa. Nama to vreme ekstremnog patrijarhalizma, koji je opterećen još tom viševekovnom osmanskom dominacijom na ovim prostorima, deluje kao nešto strašno i crno. Ali ako se danas okrenete oko sebe – crnila i te kako ima. Stiče se utisak da ljudi podjednako pate“.
Gligorićeva dodaje da i danas, iako živimo u vremenu gde je sloboda veća nego u vreme Koštane, opet težimo ka nekoj slobodi, ka nekoj individualnosti, ali nas određene stvari sputavaju:
„Iako glavna junakinja Bore Stankovića voli pesmu i igru, to je ipak njen zanat. Teraju je da to radi zbog egzistencije. Možda i danas postoji mnogo ljudi koji rade slične stvari zbog preživljavanja“.