Neće se Kosovo odbraniti pesmom, ali i to je način na koji mora da se brani, jer ako živi u našoj duši izborićemo se za njega. Ako ga se pak odreknemo nemamo šanse da preživimo ni kao ljudi, ni kao narod, poručuje Žigonova gostujući u emisiji Sputnjik intervju.
Glumica koja je svojevremeno 2013. prva ponovo počela da obeležava Dan pobede, dugo zapostavljan u Srbiji, ove godine u sklopu obeležavanja Dana Rusije 12. juna premijerno će izvesti predstavu „Ostajem sa tobom, Rusijo“, na sceni „Raša Plaović“, a besplatne ulaznice mogu se preuzeti na biletarnici Narodnog pozorišta.
S Žigonovom nastupa ruski bard Aleksandar Curkan koji nastavlja tradiciju Vladimira Visockog i Bulata Okudžave. Kako kaže naša glumica, biće tu govorenja stihova gde se neće znati kada prestaje ruski a počinje srpski – „kao dokaz da smo jedna porodica“.
Predstava je nedavno imala neobičnu premijeru - na krstarici „Moskva“ ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, gde joj je gubernator Sevastopolja Dmitrij Ovsjanjikov uručio priznanje povodom 75. godina oslobođenja tog grada heroja u Drugom svetskom ratu.
Žigonova dodaje da se u predstavi, čiji je autor, bavi Slovenima, koji slave slovo – na ruskom, to je reč: „da li su bili samo lovci u prirodi, ili su bili i lovci na sveti ulov, ulov istine i znanja koji čuva dušu čoveka“.
Za priznanje koje joj je uručeno u Sevastopolju na festivalu Zlatni vitez koji se tamo održava već petu godinu za redom kaže da je za nju bilo iznenađenje ali i čast jer joj je uručeno baš u gradu koji je „simbol pobede duha slavjanstva“.
Govoreći o festivalu „Zlatni vitez“, na kom je tokom godina dobila pet nagrada u različitim kategorijama, ističe da je to forum koji ne samo da jača slovenske veze, već je i prerastao u pokret zaštite umetnosti pred udarom potrošačke civilizacije koja je krenula na dušu čoveka.
„Ako se duh brani verom, duša se brani umetnošću“, uverena je Žigonova.
Podseća i da je na ovogodišnjem Zlatnom vitezu glavnu nagradu dobio film „Balkanska međa“, kako kaže, film važan za ono što se dešava Srbima na KiM jer pronosi glas istine o tome.
Važno poglavlje u životu i radu Ivane Žigon je i ansambl „Kosovski božuri“ čiji je umetnički rukovodilac od 2005. godine a članovi su deca iz enklava Kosova i Metohije.
„Kad je bilo zabranjeno pomenuti reč Kosovo i Metohija mi smo sa Božurima proneli pesmu o Kosovu koja je preko nas stigla i do monahinja u Sibiru. Taj ansambl je jedinstven kao pojava. Mi smo kao porodica“, kaže Žigonova. Ansambl je ansambl za svoj rad dobio i medalje od ruskog predsednika Vladimira Putina koje im je uručio režiser Nikita Mihalkov.
Istovremeno, Ivana Žigon je od 2002. godine predsednik Društva srpsko-ruskog, a danas srpsko-rusko-beloruskog prijateljstva.
Objašnjavajući kako su se ispreplele u njenom životu aktivnost za veću saradnju Srbije i Rusije i Kosovo, ističe da je kosovsku temu osvestila u sebi upravo trudeći se da je predstavi Rusima, koji i sami imaju svoje Kulikovo polje i svoja sveta polja.
„Rusi su me naučili, Rusi su u meni i za mene nazvali Kosovo prvom tvrđavom pravoslavlja. To i jeste ljubav“, primećuje Ivana Žigon.