Kako je rekao, velika greška Amerikanaca jeste što su sami sebi uništili svu prednost koju su stekli još od osnivanja aktuelnog finansijskog Bretonvudskog sistema.
„Taj sistem je formiran još pre 75 godina. Potom je usaglašen i Jamajski valutni sistem, koji je dodatno potvrdio prioritet dolara u odnosu na druge svetske valute. Međutim, tada nije rešen glavni problem, a to je da se postigne balans valutnih odnosa. U međuvremenu su se pojavili novi ekonomski centri, porasla je uloga regionalnih valuta i promenio se balans snaga i interesa“, ukazao je.
Putin je takođe rekao da je uprkos rastu globalne ekonomije, aktuelni model međunarodnih trgovinskih odnosa u krizi.
„Formalno, u poslednje vreme rast globalne ekonomije propraćen je pozitivnim ciframa. Od 2011. do 2018. godine zabeležen je konstantan rast ekonomije od oko 2,8 odsto. Međutim, prema našem mišljenju, a to misle i drugi svetski lideri, potrebno je otvoreno priznati da je model ekonomskih odnosa u krizi“, upozorio je.
Ruski predsednik je rekao da se problemi gomilaju već nekoliko desetina godina, te da su oni postali daleko ozbiljniji i veći nego ikada do sada.
Putin je rekao i da je globalna trgovina prestala da bude bezuslovni pokretač svetske ekonomije — izbili su trgovinski ratovi, a protekcionizam je sve prisutniji.
Pozivajući se na podatke Svetske banke i MMF-a, Putin je ocenio da je do krize 2008. i 2009. godine odnos svetske trgovine i globalnog bruto društvenog proizvoda bio u stalnom porastu. Međutim, danas to nije slučaj.
„To je činjenica, tog rasta više nema. Nakon 2008. godine te brojke nikada više nisu ponovljene“, konstatovao je Putin.
Ruski predsednik je takođe rekao i da je monopolizacija novog tehnološkog talasa glavni izvor nestabilnosti u svetu. Kako je pojasnio, postoji namera da se pristup novim tehnologijama ograniči, da samo odabrani imaju priliku da je koriste, što i stvara globalnu nejednakost.
„U toku je pokušaj da se stvore dva sveta, a procep između njih je sve veći. Dok jedni imaju pristup najnovijim sistemima obrazovanja, zdravstva, kao i najnovijim tehnologijama, drugi to nemaju, a šansa da se te zemlje izvuku iz siromaštva je sve manja“, ukazao je.
Kao primer je naveo i da preko 800 miliona ljudi na svetu nemaju pristup pijaćoj vodi, što je oko 11 odsto ukupnog stanovništva. „Sistem koji se bude zasnivao na nepravdi, nikada neće biti stabilan“, zaključio je.