U izvještaju EK za 2019. godinu navodi se da je Crna Gora ostvarila „ograničen napredak“ u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali da i dalje nedostaju rezultati kada se radi o određenim vrstama kriminala i korupcije na visokom nivou, vladavini prava, te procesuiranju napada na novinare.
Evropska komisija takođe konstatuje da je politička scena u Crnoj Gori polarizovana, fragmentirana i obilježena nedostatkom političkog dijaloga, te da se nakon hapšenja jednog od opozicionih lidera 2018. i afere „Koverta“ 2019. godine, opozicija vratila bojkotu Parlamenta, dok se u pogledu vladavine prava primjećuje da „korupcija preovladava u mnogim oblastima i ostaje razlog za zabrinutost“.
Na tapetu je i pravosuđe kojem se preporučuje jačanje nezavisnosti i profesionalizma u praksi, pominju se i organizovane kriminalne grupe koje „uglavnom rade izvan Crne Gore, uključujući EU“, a Evropska komisija naročito preporučuje da „Crna Gora kao nacionalni prioritet treba da uzme uspostavljanje strateškog odgovora na ranjivost Luke Bar i njene zone slobodne trgovine, uključujući i rad policije i službi, i infiltracije kriminalnih interesa u lokalne komandne lance“.
Apostrofira se takođe i pitanje medijskih sloboda i napada na novinare, ali i upliv politike na rad Javnog servisa (RTCG) i Agencije za elektronske medije, što Evropsku komisiju, kako se navodi, „zaista zabrinjava“…
Novinar „Dana“ Marko Vešović smatra da je izvještaj za 2019. godinu definitivno jedan od „najoštrijih i najkritičkije intoniranih izvještaja o Crnoj Gori“ koje je Evropska komisija ikada napisala, a pišu se još od 2005. godine kada je postojala Državna zajednica Srbije i Crne Gore.
„Vjerujem, pošto sam imao prilike da pročitam manje-više svaki izvještaj koji je od tada objavljen, da je ovo jedan od najkritičkijih i da se ovdje s pravom potenciraju ključni problemi crnogorskog društva koji se ogledaju u pitanjima organizovanog kriminala, korupcije, napada na medije, visokog javnog duga, ali i ’čudnih veza‘ sa kineskim kreditorima, jer, kao što znate, EU nimalo blagonaklono ne gleda na kineske investicije na Balkanu, jer se pribojavaju da imaju i političku pozadinu“, kaže Vešović za Sputnjik.
Ono što je, prema Vešovićevom mišljenju, posebno zastrašujuće u ovogodišnjem izvještaju EK, jeste što se u njemu tvrdi da su crnogorske organizovane kriminalne grupe na direktnoj vezi sa kartelima u Južnoj Americi, te da imaju dominantan položaj po pitanju snabdijevanja evropskog tržišta kokainom.
„To su strašne stvari, jer to samo ukazuje koliko je ozbiljan problem organizovanog kriminala u Crnoj Gori, da zemlja od 620.000 stanovnika ima tako moćno organizovanu kriminalnu mrežu. U pitanju su zaista frapantni podaci“, ističe Vešović, dodajući da odgovornost za tako porazne ocjene Evropske komisije pada pre svega na vlast okupljenu oko Demokratske partije socijalista i njenog lidera Mila Đukanovića.
Kada je u pitanju posebno ukazivanje EU na problem krize političkog sistema u Crnoj Gori, aferu „Koverta“ i hronično nepovjerenje između vlasti i opozicije, naš sagovornik smatra da potenciranjem tog pitanja Brisel želi da dâ signal da je EU spremna da podrži formiranje neke tehničke Vlade, koja bi pripremala prve naredne slobodne parlamentarne izbore u Crnoj Gori.
„Upravo je registrovanje afere ’Koverta‘ bilo očekivano i vrh vlasti će na kraju morati da se suoči sa tim. Mislim da će EU pomoći ideju da se formira neka vrsta tehničke Vlade i da Crna Gora nađe neki način da se pronađe put kako bi se izašlo iz ozbiljne političke krize u kojoj se nalazi već godinama“, smatra Vešović.
On se posebno osvrnuo na konstataciju EK da je jedan od ključnih problema Crne Gore vladavina prava, te da se Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) suočava sa mnogim izazovima kao što su kredibilnost i nezavisnost te državne institucije.
„Poznato je da je na čelu Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) čovjek koji je bliski rođak predsjednika Vlade i koji je inače bio policajac koga je bio glas da je prilično blizak vladajućim strukturama. Tako da je potpuno iluzorno od takvih ljudi očekivati da doprinesu borbi protiv korupcije“, naglašava Vešović.
Kada se sve uzme u obzir, naš sagovornik nema dilemu da Crna Gora u bliskoj budućnosti neće postati članica Evropske unije.
„Porazno je da Crna Gora pregovara već sedam godina sa EU, a da još nije otvorila sva poglavlja. Još nismo otvorili Poglavlje 8 koje se tiče konkurencije, niti možemo jer Crna Gora vodi katastrofalnu politiku po pitanju državne pomoći. Ja vjerujem da mi narednih 10-12 godina ne možemo doći u situaciju da razgovaramo o zaključivanju Sporazuma o pristupanju sa Briselom, tako da je članstvo Crne Gore u EU na zaista dugom štapu“, zaključuje Vešović.