Ko je u stvari „kapetan Leši“ koga Albanci slave usred Srbije

Trodnevna manifestacija „Dani kapetana Lešija“ posvećena teroristi Ridvanu Ćazimiju, koja bi trebalo da se održi u Bujanovcu, u najmanju ruku ukazuju na ekstremističke stavove Albanaca na jugu Centralne Srbije, kaže za Sputnjik general Momir Stojanović, nekadašnji šef Vojnobezbednosne agencije.
Sputnik

Ridvan Ćazimi bio je jedan običan terorista, ali kroz obeležavanje njegovih dana u Bujanovcu Albanci sa juga Srbije šalju poruku da oni državu Srbiju ne prihvataju kao svoju i da se ne odriču ideja o otcepljenju tri opštine sa juga Centralne Srbije, ističe Stojanović.

On podseća da je nedavno i direktor Doma kulture u Bujanovcu zabranio prikazivanje ruskog filma „Balkanska međa“, a da su ulice u Tutinu dobile imena po albanskim teroristima i separatistima, nacističkim saradnicima u Drugom svetskom ratu. Sve je prošlo uz odsustvo reakcije države.

Krojač i koljač Kapetan Leši – heroj na jugu Srbije (video)

Prema rečima nekadašnjeg šefa Vojnobezbednosne agencije, Ridvan Ćazimi, poznatiji kao „kapetan Leši“, bio je marginalna ličnost koja nije imala nikakvu važnu ulogu u takozvanoj „oslobodilačkoj vojsci Kosova“.

A takozvana „oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe“, čiji je Ćazimi bio jedan od vođa, nije bila nikakva vojska Albanaca sa juga Srbije, već su je uglavnom činili bivši pripadnici tzv. OVK iz rejona Gnjilana.

„On je početkom 2000. godine pokušao da infiltrira deo bivših pripadnika OVK na jug Centralne Srbije i da na neki način, kroz par incidenata sa organima MUP-a, skrene pažnju javnosti“, objašnjava Stojanović.

U suštini, to je bio pokušaj da se posle 1999. godine i na jugu Centralne Srbije kroz terorističku aktivnost, kako je to prethodno urađeno na Kosmetu, prisilnim putem pripoje te tri opštine teritoriji pokrajine.

„Međutim, adekvatnom akcijom snaga bezbednosti te su grupe razbijene, mnogi teroristi su pobegli natrag na Kosmet, a u tim okršajima ’kapetan Leši‘ je poginuo“, podseća Stojanović.

Ćazimi je bio minorna ličnost u albanskom pokretu na Kosmetu i pretpostavlja se da je bio običan borac, a nije bio na rukovodećim mestima u OVK. Uz to, teško da se „kapetan Leši“ proslavio i u svom, navodnom učešću u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Velika Albanija osvanula u Sandžaku — preko noći

Na pitanje kako je marginalan lider za koga se tvrdi i da je stradao u obračunu zaraćenih albanskih terorističkih grupa postao mit, Stojanović odgovara da se on nametnuo kao lider te pobunjene grupe koja nije ni bila neka ozbiljna formacija na jugu Centralne Srbije.

„Iako postoje takve informacije da on nije stradao od snaga bezbednosti, već da je likvidiran u međusobnom obračunu terorista, postao je mit. A mitovi su često kroz istoriju korišćeni da bi se homogenizovala nacija, da bi se gradili jedinstvo i kohezija, tako da pretpostavljam da je to i ovde slučaj“, zaključuje Stojanović.

Kad je reč o građenju mita od marginalnog borca marginalne naoružane grupe, interesantno je da je on nadimak dobio po glavnom junaku čuvenog partizanskog filma — „Kapetan Leši“.

U filmu Žike Mitrovića, Ramiz Leši, koga tumači Aleksandar Gavrić, partizanski je kapetan albanske nacionalnosti koji ima zadatak da likvidira zaostale balističke bande na Kosmetu, pa ostaje nejasno zašto je albanski separatista i terorista dobio nadimak po filmskom junaku koji se proslavio upravo borbama protiv tadašnjih albanskih separatista.

Inače, Mitrović je stvorio lik Kapetana Lešija po životnoj priči i legendi o revolucionaru iz Bara Đoku Lekiću, koji je prve tri godine Drugog svetskog rata proveo kao ilegalac na specijalnim zadacima u Kosovskoj Mitrovici i Kruševcu, odakle je 1943. godine otišao da se bori u Makedoniju i Grčku, gde se proslavio gerilskim napadima na fašističke vojne punktove.

Po završetku rata, baš kao i kapetan Ramiz Leši, Đoko Lekić je u naredne dve godine bio komandant jedinice koja je ratovala sa balističkim bandama oko Drenice i Uroševca.

Komentar