Autor predloga navodi da, s obzirom na to da Krim pripada Ukrajini, ona može da raspolaže svojom teritorijom prema svom nahođenju, a davanje gradova članicama NATO-a potpuno odgovara Kijevu.
Prema navodima autora inicijative, ovaj korak pojačaće odbrambenu sposobnost Ukrajine i ubrzaće proces faktičkog povratka Krima pod jurisdikciju Kijeva, pošto će privući američki interes za region.
Peticija je objavljena na sajtu ukrajinskog predsednika 11. maja, a do podneva 14. maja peticiju su potpisale samo 92 osobe.
Komentarišući ovu inicijativu, ruski senator, predsednik komisije Saveta Federacije za informacionu politiku Aleksej Puškov, na društvenim mrežama je ismejao predlog o predaji Sevastopolja u najam SAD.
Senator je naglasio da je Porošenkov plan sulud, s obzirom na to da je Sevastopolj oduvek bio ruski grad i da nije pripadao Ukrajini. Puškov je ponudio Porošenku alternativu: da svoj stan iznajmi Amerikancima.
„Što je bliže finale, ideje su sve luđe: Porošenko je ponudio najam Sevastopolja (?!) SAD. Nema sumnje: ako bi grad bio ukrajinski, dao bi ga Americi za jedan dolar“, napisao je Puškov na svojoj stranici na Tviteru.
Deputat Državnog saveta Republike Krim Vladislav Ganžara smatra da ova peticija neće naići na podršku građana Ukrajine.
„Svedoci smo ili novih spekulacija nekih ukrajinskih nacionalističkih aktivista, ili agonije štaba samog Petra Porošenka, koji nastavlja svoj politički aktivizam, uključujući i ovu temu. Po mom mišljenju, ova peticija neće dobiti one glasove koji će omogućiti da se ona uzme u razmatranje. Sama ideja je glupa i ako naiđe na podršku među stanovništvom Ukrajine biću veoma iznenađen“, rekao je Ganžara za Sputnjik.
Krim je oblast koja je do 1954. godine bila deo Rusije, a istoričari i dalje ne mogu da objasne zašto je poklonjena Ukrajini.
Sevastopolj, grad koji je osnovala carica Katarina Velika, 14. juna 1783. godine, posle prisajedinjenja Krima Rusiji kao glavnu bazu ruske Crnomorske flote, i danas je sedište ruske flote, i predstavlja najvažniju stratešku tačku u crnomorskom regionu i ruski izlaz na topla mora.
Ganžara podseća na to da je u martu 2014. godine na Krimu održan referendum na kome su građani glasali za povratak tog poluostrva u sastav Rusije. Za pripajanje Krima Rusiji glasalo je 96,77 odsto Krimljana i 95,6 odsto građana Sevastopolja.
„Neprestano zaboravljaju najvažniju stvar: Krim i Sevastopolj, pre svega, nisu teritorija, već tu oblast čine ljudi. Ovi ljudi su nedvosmisleno napravili svoj izbor pre pet godina i dosledni su tom svom izboru. Taj izbor samo jača svake godine otkako je Krimu u sastavu Ruske Federacije. I ova peticija je samo još jedna glupost koja se čula sa teritorije Ukrajine“, zaključio je Ganžara.
Ukrajina i dalje Krim smatra svojom, privremeno okupiranom teritorijom. Rukovodstvo Rusije je u više navrata saopštilo da su žitelji Krima demokratskim putem, u potpunom skladu s međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija glasali za ujedinjenje s Rusijom.
Zapad ne želi da prizna volju naroda Krima, ali najnovije istraživanje pokazuje da više od trećine anketiranih Evropljana u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji i 27 odsto Amerikanaca smatraju Krim ruskim.
„Međunarodna zajednica se navikava na činjenicu da je Krim deo Rusije. Naravno, u početku, pod uticajem zapadnih medija, koji su o tome jednostrano izveštavali, stanovništvo zapadnih zemalja je bilo sklonije da misli da je Rusija izvršila ’aneksiju‘, ali postepeno je istina počela da dopire do stanovnika Zapada. A istina je da su Krimljani glasali za ponovno ujedinjenje sa svojom otadžbinom. Ovo je prva okolnost. Druga okolnost je, čini mi se, činjenica da Ukrajina ima znatno manje simpatizera, jer zapadna zajednica počinje da upoznaje Ukrajinu onakvu kakva ona jeste. U poslednjih nekoliko godina, imidž i reputacija Ukrajine su sve niži i niži na međunarodnim platformama“, ocenio je za Sputnjik ruski politikolog Pavel Šipilin.
Po njegovom mišljenju, broj zapadnjaka koji smatraju da je Krim ruski region vremenom će se samo povećavati.