Dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević kaže da u toj zemlji ovaj podatak nije preterano komentarisan, možda pre svega zato što ga je objavio vodeći tabloid „Bild“, ali i zbog činjenice da od ukupne populacije muslimana ima oko 6 odsto, mada kada se pogleda broj novorođene dece, onda se vidi da ih je među njima 10 odsto, skoro duplo više.
„Ima više muslimanske dece, to danas više nije čudno, mada mnoge od tih porodica kada dođu i integrišu se u nemačko društvo, prestaju da budu tako velike, u smislu da rađaju mnogo dece. Dakle, nije trend da dolaze, pa imaju po desetoro dece“, kaže Radičević.
Međutim, pojedini analitičari i desno orijentisani političari upozoravaju da će se u Nemačkoj do 2050. udvostručiti broj muslimana i da se preterana otvorenost toj zemlji može vratiti kao bumerang.
Dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović podseća za Sputnjik da je ovaj problem u svojoj knjizi pre nekoliko godina otvorio nekadašnji prvak Socijaldemokratske stranke Til Saracin. On je stvorio pravu buru, jer je žustro govorio o tome da će Nemačka politikom prema strancima, koji imaju veliku stopu nataliteta, eliminisati samu sebe, kaže Stojanović.
„Čak je pominjao primer Kosova, rekao je da je to bila demografska tempirana bomba i da je moguće da se Nemačkoj desi ono što se dogodilo Srbiji, odnosno tadašnjoj SR Jugoslaviji, da taj broj muslimana u jednom času može da predstavlja i neku vrstu političkog eksploziva“, podseća Stojanović.
On dodaje da je Islamska zajednica, koja danas ima oko tri i po miliona vernika, čiji članovi najčešće imaju tursko poreklo, veoma dobro organizovana. Mirgantska kriza i otvaranje ovog problema bili su deo argumenata za jačanje partije koja pliva na struji straha od stranaca, podseća Stojanović.
„Alternativa za Nemačku oživela je na kritici politike kancelarke Merkelove prema izbeglicama, kada je širom otvorila vrata zemlje, oni su takoreći na prepad osvojili sve pokrajinske parlamente. Na poslednjim izborima prvi put su se kandidovali i ušli u Bundestag sa 12,6 odsto i sada su po snazi prva opoziciona stranka“, ukazuje Stojanović.
Na problem upozoravaju i pojedini članovi vladajuće Demohrišćansko-socijaldemokratske koalicije, koji su prošle godine tražili uvođenje verskog poreza i za muslimanske vernike, čime bi se i omogućila kontrola finansiranja rada džamija.
Svi građani koji se deklarišu kao katolici i protestanti, plaćaju crkveni porez koji im se odbija od plate, dok ga pravoslavni hrišćani ne plaćaju, kao ni budisti ni muslimani. Iako su grupe u okviru CDU na porezu insistirale, predlog nije prošao, ali se i dalje pred izbore pominje u regionima, odnosno gradovima u kojima ima više muslimana, kaže Radičević.
„Ovde se vrlo često ističe problem turskih imama koji su često i politički aktivni i povezani sa strankom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. To često u medijima i kod pojedinih političara izbija u prvi plan kao nešto što je sporno i što bi Nemačka trebalo da reši, kako da ga kontroliše i da li taj novac zapravo služi za političku propagandu, a ne za verske namene“, kaže Radičević.
On dodaje da je Nemačka, u odnosu na Francusku, prilično dobro integrisala dobar deo muslimanske zajednice, ali da izveštaji zvaničnih državnih institucija ukazuju na činjenicu koja bi u budućnosti mogla da predstavlja problem. Nemačka nema potpunu, odnosno nikakvu kontrolu nad finansiranjem muslimanskih zajednica, odnosno konkretnih džamija i imama koji dolaze sa strane, ističe Radičević.
„U pojedinim izveštajima spoljno-obaveštajne službe BND se navodi da postoji bojazan od katarskog i novca iz Saudijske Arabije koji dolazi za određene džamije. Govori se pre svega o salafističkom pokretu, gde postoji opasnost od podrške ekstremizmu i eventualno teroristima“, navodi Radičević.
Sve do 2016. salafisti su po centrima nemačkih gradova delili besplatne primerke Kurana. Savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je organizaciju „Istinska vera“, koja je to organizovala. Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka konstatovala je da organizacija „zastupa ideologiju koja potiskuje ustavni poredak, zagovara džihad“ i da je širom Nemačke organizovala „regrutacione centre za džihadistički orijentisane islamiste, kao i osobe koje iz islamističkih motiva, žele da otputuju u Siriju, tj. Irak“.
Nenad Radičević kaže da s druge strane u Nemačkoj postoji i nešto čega nema u mnogo zemalja sveta, a to su predstavnici tzv. liberalnog islama. Tako je u Berlinu jedna žena otvorila svojevrsnu liberalnu džamiju u kojoj je imam upravo ona, što potpuno izlazi iz muslimanske tradicije. On dodaje da ne treba zaboraviti i na dobar deo sekularnih muslimana koji već dugo žive u Nemačkoj.
Miroslav Stojanović na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je evidentno i da je vladajuća koalicija uvidela da zemlja u budućnosti može imati problem sa rastom nataliteta u Islamskoj zajednici, ali da se on ipak smanjuje. Napravili su nekoliko rezova u socijalnoj politici, ukinuli pravo na dečji dodatak za decu koja trenutno ne žive u Nemačkoj, a ranije su ih izjednačavali sa decom koja su tamo rođena i žive, objašnjava.
„I sama Merkelova se opekla tom politikom širom otvorenih vrata prema došljacima, odnosno migrantima. Napravila je veliki zaokret, mere su pooštrene i naravno, smanjio se priliv, jer su napravili sporazume sa Turskom, na kojima ona još uvek insistira u dogovoru sa Erdoganom, da ne puštaju talas kakav se dogodio, kada je gotovo milion ljudi ušlo na ta širom otvorena nemačka vrata. Ona više nisu tako otvorena, jer su dovela do velike političke polarizacije“, objašnjava Stojanović.
On dodaje da nije u pitanju samo rast Alternative za Nemačku, već je politička temperatura počela da raste, a strah se povećavao brojem poraza na pokrajinskim izborima. Ove godine održaće se u tri pokrajine, a raste strah i od toga šta će se dogoditi na izborima za Evropski parlament, čiji će rezultat biti pokazatelj kakvo je trenutno raspoloženje Nemaca i po pitanju prava migranata.