Uprkos naporima antiruskih krugova, danas je poluostrvo Krim među najdinamičnijim regionima Ruske Federacije, navodi se u rezoluciji koju je usvojila asocijacija „Prijatelji Krima“ u okviru petog Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti.
Prema navodima autora, krimske vlasti čine mnogo na promovisanju legitimnih interesa Krimljana u međunarodnoj zajednici i međunarodnim organizacijama.
Ciljevi organizacije „Prijatelji Krima“, osnovane pre dve godine, jesu borba za poštovanje demokratskog izbora građana Krima, prekid međunarodne represije ekonomskim sankcijama i priznavanje principa nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
„Forum je jasan pokazatelj sve veće podrške priznanju Krima kao neotuđivog dela Ruske Federacije od strane međunarodne zajednice. Broj prijatelja Krima u mnogim zemljama raste. Stoga, nije slučajno što je veliki broj učesnika Jaltinskog Međunarodnog ekonomskog foruma, koji nisu članovi međunarodnog udruženja ’Prijatelji Krima‘. Na taj način oni su postali prijatelji Krima i pokazali su tu želju“, rekao je za Sputnjik zamenik predsednika Saveta ministara Republike Krim i stalni predstavnik Krima pri predsedniku Rusije Georgij Muradov, podsećajući da na forumu učestvuju predstavnici iz oko 80 zemalja sveta.
Muradov je naglasio da su na forumu usvojene važne rezolucije koje se odnose na rad asocijacije „Prijatelji Krima“, koja, kako je rekao, funkcioniše zahvaljujući angažovanju prijatelja u inostranstvu, a bez učešća i mešanja krimskih vlasti.
Vlasti Krima, kako je dodao, samo pomažu i pružaju tehničku pomoć.
Rezolucija pokriva veoma širok spektar pitanja njihovih aktivnosti.
„Drugi, veoma važan, deo je tema zaštite ljudskih prava onih koji su u Evropi rekli da podržavaju ujedinjenje Krima s Rusijom. Njihova prava se na najočigledniji način grubo krše, ljudi se progone. Ukrajinski predstavnici nacionalističkih vlasti u Kijevu obilaze ministarstva i pokušavaju da podstaknu birokratiju Evropske unije da preduzme akciju protiv ovih ljudi i iznenađuje što evropska birokratija preduzima taj korak. Želimo da upozorimo sve — ne može biti različitih standarda u zaštiti ljudskih prava. Ako neko u evropskim organima (vlasti) ima pitanja o tome šta se dešava na Krimu i šta se ovde radi, kako živi Krim, može spokojno doći da nas poseti, mi ćemo im sve pokazati“, naglasio je Muradov.
Muradov ističe da Krim pet godina nakon prisajedinjenja Rusiji živi „harmonično, mirno, diše punim plućima“ i da se veoma aktivno razvija u socijalno-ekonomskom planu.
„Razvija se zahvaljujući činjenici da ga najsnažnije podržava Ruska Federacija, koji ga je, kao svoje dete, vratila u svoju porodicu. Dakle, podrška Rusije je toliko velika da mi to vidimo i u novom mostu, koji je izgrađen kroz Kerčki moreuz, a to je ogromna konstrukcija — ove godine biće završen njegov železnički deo; i u novom aerodromu, koji ste vi, verovatno, videli, dolazeći na Krim. Gradi se trasa ’Tavrida‘, ogroman broj bolnica, škola, obdaništa, društvenih ustanova. Sve ovo ukazuje da se Rusija, kao naša domovina, brine o Krimu na očinski način, jer je njemu ta briga veoma potrebna“, rekao je Muradov.
Glavna tema ekonomskog foruma na Jalti je „Svet. Rusija. Krim. Nova svetska realnost“. Odgovarajući na pitanje kako vidi novu realnost u svetu, Muradov sa žaljenjem konstatuje da se ona razvija na negativan način i da ima tendenciju ka pogoršanju situacije.
„Upravo zato se veliko interesovanje i velika pažnja poklanja forumu ’Prijatelji Krima‘, jer se ovde razgovaralo o veoma jednostavnim stvarima, kako vratiti svet u kolosek konstruktivnih odnosa dobronamerne saradnje, odbaciti pitanje Krima i prihvatiti da je volja naroda najvažniji faktor. Tim pre što je ono bilo potpuno legitimno. O tome je danas vrlo jasno i govorio Vladimir Konstantinov, predsednik parlamenta. On je sve detaljno izložio. Kada je bio uništen Ustav Ukrajine, ukrajinske države, Krim je jedini sačuvan sa legitimnim parlamentom, Vladom i sa konsolidovanom voljom naroda, koji nije hteo da bude uključen u rat, etničku čistku i samoubistvo. Zbog toga je bila doneta odluka“, naveo je Muradov.
On je podsetio da je u početku Krim bio nezavisna država, priznata od strane Ruske Federacije, ali da je zbog pretnje rata i etničkog čišćenja zatražio da bude deo Ruske Federacije.
„Tvrdnja da je to bila nekakva aneksija je besmislene, jer je poštovana čitava zakonska, pravna procedura. Ne može biti okupacije ili aneksije ako je reč o nezavisnoj državi, koja je glasala u parlamentu i odlučila da traži integraciju sa drugom državom. Kakva ovde može da bude bude okupacija ili aneksija?!“, naglasio je Muradov.
Muradov je izrazio i zadovoljstvo zbog podrške koju Krimu pružaju, kako je rekao, prijatelji iz Srbije.
„Veoma smo zadovoljni što od samog početka udruženja ’Prijatelja Krima‘ i od prvih dana kada je Krim počeo da izjavljuje da ne želi da živi u toj nacističkoj državi, koja je počela da se formira u ukrajinskom prostoru, na njenom delu, a ne na celom, srpski prijatelji su uvek bili sa nama. Kod nas dolaze brojne delegacije i parlamentarci iz Srbije, a danas je ovde nastupao i Aleksandar Šešelj, koji je veoma dirljivo govorio o 20. godišnjici tragičnih događaja u SR Jugoslaviji. Meni je bilo prijatno da čujem izjave o punoj podršci Izjavi o solidarnosti sa narodom Srbije, narodima Jugoslavije, protiv nepravde, koju su preduzele zemlje NATO-a protiv našeg bratskog naroda“, zaključio je Muradov.