Samo što su utihnuli komentari na požar koji je ozbiljno narušio čuvenu francusku Katedralu Notr Dam, među kojima je bilo i onih koji, prema oceni analitičara, ukazuju da se Evropa suštinski dehristijanizuje, portal „Redit“ objavio je mapu Evrope koja svedoči o rastu broja ateista.
Prema toj mapi, najveći broj njih je u Češkoj, čak 72 odsto. U Norveškoj ih je 62, a u Britaniji 53 odsto. Polovina žitelja Švedske nisu vernici, a u Francuskoj 40 odsto stanovništva čine ateisti.
Za razliku od Češke, Slovačka sa kojom su nekada činili jednu državu broji samo 12 odsto ateista. Posle Češke, u Rusiji ih je najviše u odnosu na zemlje nekadašnjeg istočnog bloka — 15 odsto. Poljska ima sedam odsto, a u Srbiji i Grčkoj je po četiri odsto onih koji ne pripadaju nijednoj religiji. Najmanje ateista je u Rumuniji i Severnoj Makedoniji — samo po jedan odsto.
Koliko god te rezultate uzimali uslovno, zavisno od toga na koji način se do njih došlo, ateizam nesumnjivo raste zahvaljujući krizi religije.
Sociolog religije, naučni savetnik Instituta za političke studije, dr Zoran Milošević za Sputnjik kaže da porast ateizma nije nova, nego neproučavana pojava.
„Prosto, istražuju se religije, religioznost, a ateizam je ostao po strani, pogotovo na Balkanu, ali ne i u Americi i Rusiji gde se to čini. Ono što je, međutim, primetno je porast ateističkih organizacija i to onih zvaničnih registrovanih, pre svega u Americi, Kanadi, Zapadnoj Evropi, Australiji i Rusiji, što svedoči da su oni sve organizovanija snaga“, ističe Milošević.
On napominje da su brojni razlozi za širenje ateizma i slabljenje religija, posebno hrišćanstva. Kako je predstavljeno u medijima, hrišćanstvo, posebno zapadno, odnosno rimokatolicizam i protestantizam, prvo se, kako kaže naš sagovornik, vezuju za pedofiliju i brojne finansijske skandale.
„Dakle, vi već imate ukaljan lik zapadne crkve, koja se takođe vezuje i za brojne zločine misionara Rimokatoličke crkve“, naglašava Milošević i napominje da to nisu samo oni tokom Drugog svetskog rata, nego pre svega oni tokom prevrata u Južnoj Americi. Nasilje se dovodi i u vezu sa crkvenom politikom kada je među Slovenima unijaćenje, odnosno priznavanje pape za vrhovnog poglavara bilo nasilno, podseća Milošević.
Za opadanje hrišćanske religije na Zapadu on razlog vidi i u materijalizmu. Od Francuske revolucije Zapad je dostigao jedan zavidan materijalni nivo koji je bio uzor gotovo celoj planeti. Međutim, kako napominje Milošević, materijalizam i duhovnost ne idu zajedno.
„Kada se čovek vezuje za bogatstvo on nema veru, nego se vezuje za materijalnu sferu koja je prolazna i traje koliko ljudski život. To dovodi do krize religije. Imamo jako izraženu pojavu u poslednjih 20 godina da se prodaju postojeće rimokatoličke i protestantske crkve u zemljama Evropske unije. Prema podacima instituta iz Londona, prodato je oko 500 takvih crkava, pri čemu se negde oko polovine pretvara u džamije, a druga polovina u kafiće, a ako su u pitanju manastiri oni se pretvaraju u hotelsko-turističke komplekse“, objašnjava taj sociolog religije.
U takvom miljeu se, kako ističe Milošević, stvaraju uslovi za bujanje ateizma, odnosno nevere. Kada se vidi sve to što se radi, što se po medijima provlači, a vezuje se za crkvene velikodostojnike, ne samo što ljudi beže iz tradicionalnih verskih zajednica, nego se priklanjaju ateističkim organizacijama, navodi on.
„Dakle, sada imamo jedan suprotan tok gde ljudi zaključuju da ne postoji ništa što se tiče duše i duha i počinju da bivaju protivnici svega toga i veruju samo u materijalno koje postoji“, precizira Milošević.
Na pitanje o situaciji u pravoslavlju, on odgovara da i tu raste broj ateista, bez obzira na to što određena sociološka istraživanja pokazuju rast pripadnosti pravoslavnoj veri.
„Ta istraživanja su široko postavljena i dovoljno je da se čovek izjasni da je pravoslavan, a onda kada to dalje istražujete vidite da ti ljudi nisu praktični vernici, nego su prosto svesni da je pravoslavlje deo njihovog identiteta, njihove kulture i onda se tako i izjašnjavaju. Ono što je, recimo, interesantno i za Rusiju kao najveću pravoslavnu državu, pa i za Srbiju, broj praktičnih vernika još nije prešao 10 odsto“, naglašava sagovornik Sputnjika.
On objašnjava da bi bilo idealno kada bi bilo 12 odsto onih koji praktikuju veru redovnim odlaskom u crkvu i na liturgiju. Taj postotak praktičnih vernika bi za sobom povukao i ostale i onda bi se moglo govoriti o uzlaznoj liniji i stabilnosti vere, kaže sagovornik Sputnjika.
„Drugi problemi, raskoli, politika koja nameće druge teme zaustavili su tu vrstu interesa i želje da se ljudi iz srca i duše vrate svojoj veri i da je praktikuju u molitvenom, liturgijskom smislu“, smatra naučni savetnik Instituta za političke studije.