Makron je mislio na neuspeh Evropske unije da revidira sistem azila, iako pritisak migranata sa Bliskog istoka, ali i iz Afrike već nekoliko godina pritiska uniju.
Komentarišući ovu izjavu, nad kojom su se najviše zamislile zemlje čiji graničari i uz pomoć evropske policije ne mogu da zaustave prodor migranata na Stari kontinent, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić kaže da pre svega treba imati u vidu da Makron ima ambiciju da izigrava lidera u EU. Zasad sa Angelom Merkel, ali njoj je mandat ograničen i verovatno će, kada istekne, otići u političku penziju, kaže Samardžić.
„On ima neku vrstu ambicije da jednog dana stvar vodi verovatno i sam, s tim što on nema kapacitet za to. To je evidentno, on nije velika glava, niti je veliki političar, niti mislilac, niti vizionar, ali ambicija stoji, uprkos svemu tome. On je imao dosta sličnih izjava, na konferenciji u Davosu prošle godine rekao je da Evropa bez ’sedmorice‘ više ne može da opstane, da će se voditi računa da se održi osovina Francuske i Nemačke — severne zemlje, a posle ćemo videti“, podseća Samardžić.
On kaže da je sličnu izjavu Makron ponovio i u Sofiji nekoliko meseci kasnije, na sastanku lidera EU sa predsednicima Vlada i država tzv. Zapadnog Balkana, a da je suština u tome da Evropska unija nema nikakvu strategiju kada je ovaj problem u pitanju, što otvara prazan prostor. Oni nemaju nikakavu ideju ili nekakav minimalni prethodni konsenzus o tome kako dalje, kaže on.
„Njihova osnovna aktivnost, koju sada pratimo u kampanji za Evropski parlament, jeste da ocrne takozvani populizam, jer oni imaju negativnu politiku, gde pokazuju da, ako ovi slučajno budu došli na vlast, da će da dovedu do nekog teškog pada EU, evropskih integracija i tako dalje. S tim što se čovek pita kako to kad je kriza nastupila u vaše vreme, a ne u vreme tih koji sada nadolaze. Prosto, vrši se negativna kampanja“, ističe Samardžić.
On dodaje da je unija kao sistem generalno postala disfunkcionalna, jer sa kojim god da se konkretnim problemom taj sistem suoči, ne može da ga reši. Ističe da „Šengen“ jeste bila dobra ideja, da je sloboda kretanja ljudi pomogla integraciji unije u velikoj meri. Međutim, od kako je zapala u krizu, ta sloboda se evidentno sve više smanjuje. Pod uticajem migrantskih kretanja 2014. i 2015. godine, ona je dovedena do ivice, sistem je potpuno kolabirao, ističe ovaj profesor Fakulteta političkih nauka.
„Njihove ideje o tome na koji način treba rešiti taj problem ne postoje, sem ovoga što čujemo od Makrona. Imamo praktično rešavanje po Orbanovom modelu, da se stvaraju zapreke, nacionalne, to je do sada jedini racionalni odgovor. Svi su skočili na Orbana, ali ih to nije sprečavalo da i sami zatvaraju svoje granice, i Austrija, Slovenija, Hrvatska i Francuska prema Italiji. To je sve jako dobro poznato i iz toga takođe vidimo da oni zapravo nemaju nikakvu zajedničku politiku.“
Na pitanje kako bi u praksi mogla da izgleda realizacija Makronove ideje, da se Šengenska zona smanji na broj država koje mogu da kontrolišu svoj prostor u bezbednosnom pogledu, Samardžić kaže da je to teško proceniti, jer će ta izjava, kao većina Makronovih, biti brzo zaboravljena. To što je rekao Makron je na nivou političke izjave i nije dovoljno dobar osnov za takvu analizu, u svakom slučaju možemo očekivati soliranja država članica, kaže on.
„Same će rešavati te probleme, pa će neke od njih u toj politici soliranja, u odsustvu zajedničke politike, biti žrtve. Najverovatnije ove koje su na udaru, pre svih mediteranske zemlje, Grčka, Italija, Španija. To će biti jedan permanentni problem koji će se rešavati palijativno, ali pre svega u okviru ad hok akcija država članica“, siguran je Samardžić.
Na kraju razgovora za Sputnjik, on kaže da će upravo te zemlje biti na tapetu kritike, ali da one nemaju drugačiji način da rešavaju problem, već da same zatvaraju granice, a to će napraviti još veći košmar.