Duh zadrugarstva, koji je odavno bio zamro, vraćen je u Srbiju.
Na početku akcije „500 zadruga u 500 sela“ bilo je oko 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata. Taj broj se značajno povećao, danas je više od 370 zadruga i ta kvota od 500 zadruga bi trebalo da bude ispunjena do kraja godine, kaže za Sputnjik stručni saradnik u Ministarstvu za regionalni razvoj Branislav Gulan.
On je u timu ministra Milana Krkobabića, koji je aprila 2017. godine, uz podršku države, pokrenuo akciju 500 zadruga u 500 sela, i od tada oni krstare srpskim selima, ne samo onim u pet najugroženijih okruga. Prevashodni cilj bio je da se pomogne nerazvijenim krajevima, pre svega Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu, ne bi li oživela sela koja nestaju.
„Uskoro, za dve do tri nedelje, kreće konkurs za ovu godinu. Trebalo bi bespovratno da se podeli 700 miliona dinara. Taj novac će dobiti 70 zadruga. Stare zadruge dobijaju 150.000 evra godišnje, nove zadruge 75.000 evra“, precizirao je Gulan, napominjući da će konkurs biti objavljen u štampi i na sajtu Ministarstva, i da mogu da konkurišu zainteresovani iz cele Srbije.
On, ipak, ukazuje na to da je i dalje cilj akcije podizanje pet najnerazvijenijih okruga u Srbiji.
Gulan je podsetio da je krajem prošle godine okončan prethodni konkurs, na kome je dodeljeno 800 miliona dinara bespovratnih sredstava. Pare su podeljene odmah početkom ove godine. On je precizirao da je bilo 300 konkursnih prijava, od kojih je 220 bilo validno, a osnovano je 75 zadruga. Dakle, četiri puta više je bilo zainteresovanih od broja osnovanih zadruga.
Gulan je napomenuo da su u godini kad je počela akcija pokrenute 23 zadruge, koje su dobile 197 miliona dinara.
„Vraćen je duh zadrugarstva u Srbiju. Na osnivanju zadruga mi smo imali oko 150.000 kooperanata i 50.000 zadrugara. Taj broj se značajno povećao, danas je više od 370 zadruga, i ta kvota od 500 zadruga će, nadamo se, biti ispunjena do kraja godine. Ali se očekuje da svako selo u Srbiji ima zadrugu. Sada imamo 4.700 sela, a ako ne bude bilo zadruga, neće biti ni života u tim selima, pa ni sela“, kaže stručni saradnik u Ministarstvu za regionalni razvoj.
On ukazuje na to da je od tih 4.700 sela, 1.200 u fazi nestajanja jer imaju manje od 1.000 stanovnika i zato napominje da akcija oživljavanja zadruga nije za jednu godinu i jednu vladu, već dugoročan proces.
Gulan podseća da su prošle godine bespovratna sredstva dobile i dve složene zadruge, jedna u Arilju, a druga u Starom Slankamenu, i to po 500.000 evra. Očekivanja su da će i ove godine biti osnovane dve do tri složene zadruge koje su, kako kaže, prelazno rešenje za nekadašnje ugašene kombinate.
„Cilj je da se pokrene i vrati prerađivačka industrija, a to znači da se udruže proizvođači hrane u selima Srbije, jer samo udruženi mogu da postanu i ostanu. U suprotnom će ih pojesti velike firme i ne da će propasti, nego će nestati“, kaže Gulan, uveren da dolaze bolji dani za domaćine udružene u zadruge u celoj Srbiji.
Prema rečima ovog agroekonomskog analitičara, u poslednje tri decenije rast poljoprivredne proizvodnje u Srbiji bio je samo 0,45 odsto.
„Samo sa udruženim poljoprivrednim proizvođačima, a u zemlji imamo 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, možemo da očekujemo da se poveća proizvodnja hrane i izvoz“, kaže sagovornik Sputnjika, ističući da smo sa prošlogodišnjim izvozom od 3,3 milijarde dolara ostvarili suficit od 1,3 milijarde, što je skromno u odnosu na to šta bi Srbija mogla.
„Mi stalno govorimo samo o mogućnostima. Jedna Holandija, koja je veličine Vojvodine, izvozi hranu u vrednosti od 90 milijardi dolara. Znači, treba povećati proizvodnju finalnih proizvoda. Mi smo, primera radi, prošle godine izvezli kukuruz za 230 miliona dolara, a okolne zemlje koje su uvezle naš kukuruz njime su gajile svinje i prodavale ih Srbiji. Prošle godine Srbija je samo za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošila 71 milion dolara, a to je jako mnogo, jer pre dve i po decenije smo od izvoza samo svinja dobijali 720 miliona dolara“, ilustrovao je Gulan.