On je u izjavi za ruski list „Izvestija“ naveo i da Vašington pozdravlja želju Kijeva da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, da „slobodno bira svoju budućnost i politički kurs bez mešanja spolja“.
Pritom, Pahon je primetio da rešenje krimskog teritorijalnog pitanja ostaje „važna okolnost“ za stupanje Ukrajine u Alijansu.
Ruski ekspert Vladimir Olenčenko smatra da Pentagon na taj način zapravo želi da se Kijev seti „kome i šta duguje“.
„Mislim da je ova izjava data kako bi kijevsko rukovodstvo shvatilo kome i šta duguje i da bi pokazali svima ostalima da su Amerikanci spremni da plate ako budu ispunjavali njihova uputstva. Dakle, ovo je veoma arogantna i bahata izjava. Što se tiče toga da li su američki troškovi poboljšali stanje u ukrajinskoj armiji, to je već otvoreno pitanje i o tome se može diskutovati“, kaže Olenčenko.
Ekspert dodaje da izjava portparola Pentagona pokazuje da SAD pokušavaju da „navuku“ Ukrajinu da kupuje američko oružje.
„Cilj američkih investicija u vojske drugih zemalja je uglavnom da se te zemlje stave pod standarde američkog vojnoindustrijskog kompleksa i da ih učine potrošačima proizvoda američke namenske industrije. To mi možemo videti na primeru mnogih zemalja. I u ovom slučaju, mislim da ova izjava samo naglašava činjenicu da su Amerikanci u određenoj meri uspeli da reše taj zadatak i da su počeli da ukrajinsku vojsku uvlače pod američke standarde, kako bi Ukrajina, ako prozapadno rukovodstvo ostane na vlasti, nastavila da u većim količinama kupuje američko oružje“, smatra Olenčenko.
Prostom računicom se zaključuje da su SAD izdvojile za Ukrajinu nešto više od 200 miliona dolara godišnje za razvoj oružanih snaga, što se smatra „čisto simboličnom“ sumom. Ovaj iznos ne bi mogao značajno da doprinese razvoju Oružanih snaga Ukrajine, jer je premali za potrebe ukrajinske vojske.
Vojni eksperti objašnjavaju da je deo tih sredstava potrošen na transport američkih stručnjaka na zajedničke vojne vežbe sa ukrajinskom vojskom i vojnu tehniku, često zastarelu ili neispravnu.
U februaru je stupio na snagu zakon o izmenama i dopunama Ustava Ukrajine, kojim se određuje put zemlje ka pridruživanju NATO-u i EU. Međutim, stručnjaci smatraju da Kijev neće moći da pretenduju na članstvo u NATO u narednih 20 godina.
Ipak, početkom godine Kijev je saopštio da prelazi na standarde NATO-a. Ukrajinski ministar odbrane Stepan Poltorak je tada rekao da do kraja 2020. Ukrajina mora preći na osnovne standarde NATO-a, ali da će potpun prelazak biti moguć tek kad budu imali sva potrebna finansijska sredstva. On je, međutim, ukazao i da je reforma vojske veoma skupa.
Ukrajina praktično nema svoje oružje, svi razvoji u ovoj oblasti odnose se na modernizaciju sovjetskog naoružanja, koje je nasleđeno od Sovjetskog Saveza.
Prelazak na NATO standarde znači da bi svu sovjetsku vojnu tehniku trebalo odbaciti i zameniti zapadnom. To znači da je treba kupiti za veliki novac ili graditi fabrike za njegovu proizvodnju. Potrebno je izvršiti preobuku vojske, usvojiti metode komandovanja i planiranja borbenih dejstava. Potrebno je reformisati vojno obrazovanje, vojnu proizvodnju, održavanje i remontovanje tehnike.
Za Amerikance, za Zapad, ovo je proces održavanja Ukrajine u svojoj orbiti, tako da će oni podržavati prelazak na standarde i pomalo ih podučavati i obučavati. Ipak, to je proces koji će dugo trajati.