Koje zamke mogu da nas čekaju iza ovakve ponude? I da li je ova opcija uopšte prihvatljiva za Srbiju?
Bivši diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga, Milisav Paić, smatra da ovaj predlog Nemačke samo izgleda kao „ponuda koja bi mogla da bude odgovarajuća za Srbiju“, a u stvari je samo nastavak politike razbijanja bivše Jugoslavije, to jest, Srbije.
„Taj koncept dve Nemačke predviđa da se dve države prime u Ujedinjene nacije. To što nam se nudi na severu, ne bih primio kao realnu ponudu“, kaže naš sagovornik.
On podseća da je slična ponuda bila izneta i u „erdutskom sporazumu“ koji je trebalo da reintegriše zapadnu Sloveniju u sistem Hrvatske, a gde je bila predviđena neka vrsta zajednice srpskih opština sa elementima autonomije. Ali to, iako je imalo sve međunarodne garancije, nije zaživelo.
„Tako da ova Nemačka ponuda jeste neki novi korak, koncesija u odnosu na njihov tvrd stav da je pitanje Kosova rešeno, da je to nezavisna država i proces bez povratka. Kao i da tu nema šta više da se pregovara“, smatra on.
U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, treba saslušati do kraja šta to Nemačka nudi, ali to ne može biti sigurno neko prihvatljivo rešenje za Srbiju, jer se time, na neki način, legalizuju i posledice NATO agresije.
Kosovski mediji podsećaju da je rukovodstvo Prištine više puta ponovilo da neće dozvoliti stvaranje „nove Republike Srpske na teritoriji Kosova“. Nemački zvaničnici u Prištini još ranije su objasnili da nije u pitanju stvaranje „nove RS“, već faktički „primena“ plana Martija Ahtisarija, koji su i Srbija i UN odbacili. Taj plan je za sever Kosova predviđao široku autonomiju za srpske opštine uz punu vlast Prištine. Tačnije, Srbi bi dobili ZSO iz Briselskog sporazuma (samo po planu Ahtisarija), a Priština bi zadržala sever po svojim zakonima.
Ahtisarijev plan je predvideo da se pored postojećih pet opština sa srpskom većinom formira još pet novih opštinskih jedinica i da se proširi postojeća opština Novo Brdo. Severna Mitrovica bi obuhvatala i Donji i Gornji Suvi Do…
Institucije Srbije bi mogle da finansiraju srpske opštine i pružaju tehničku pomoć. Prema tom planu, Kosovo bi priznalo Srpsku pravoslavnu crkvu i moralo bi da poštuje njenu unutrašnju organizaciju.
Protivnici modela dve Nemačke podsećaju da on znači dogovor dve države koje bi bile ravnopravne članice UN, kao što su to uradile Istočna i Zapadna Nemačka, koja pri tom nikada nije priznala Istočnu Nemačku. Model dve Nemačke se pominjao tokom pregovora o Kosovu još 2007. (izneo ga je predstavnik EU u posredničkoj „trojci“ Volfgang Išinger), a sada se sve češće čuje od zapadnih političara i stručnjaka za Zapadni Balkan.