Sa mesec dana zakašnjenja u nemačku javnost su procureli podaci da je njihova kancelarka Angela Merkel odbacila zahtev Vašingtona da Berlin pošalje ratnu flotu na manevre u blizini Krima. Američkom potpredsedniku Majku Pensu koji je to zahtevao ona je jasno stavila do znanja da Nemačka ne želi da „provocira Putina“. Isti američki zahtev odbila je i Francuska.
Komentarišući ta saznanja dobro obaveštenih nemačkih medija, dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević smatra da se u tom stavu Berlina ogleda kako njegov odnos prema SAD, tako i prema Rusiji.
On napominje da je prema saznanjima američkog „Blumberga“ tokom Minhenske bezbednosne konferencije Pens nagovarao Merkelovu na vojnu vežbu u Kerčkom moreuzu. Sagovornik Sputnjika podseća da je upravo na Minhenskoj konferenciji u govorima to dvoje visokih zvaničnika SAD i Nemačke bilo vidno koliko se razlikuju vizije bezbednosne i uopšte međunarodne politike te dve zemlje.
„Čini mi se da je ta konferencija pokazala da Evropa pokušava da se na neki način otrezni i da shvati da mora da gleda svoj sopstveni interes u mnogim stvarima, bez obzira na to kakav je interes Amerike, iako se do sada, u posleratnoj istoriji Evrope, ona, pre svega, bezbednosno, ali i politički naslanjala, ali i usaglašavala isključivo sa Vašingtonom“, ističe Radičević.
Prema njegovom mišljenju, od dolaska Donalda Trampa na čelo Amerike, u Nemačkoj i Francuskoj i uopšte u Evropi postoji taj trend otrežnjenja i pokušaja da se naviknu na realnost da ne mogu uvek da se oslone na Amerikance, nego da moraju da gledaju i sopstveni interes. Mislim da je ta odluka Merkelove, kao i Francuske, deo tog pokušaja osamostaljenja Evrope, kaže sagovornik Sputnjika.
Radičević ukazuje da je Merkelova bila spremna da zajedno sa Francuzima možda i pošalje neki konvoj koji bi prošao tim spornim prolazom između Azovskog i Crnog mora, ali ne i da to budu vojne vežbe. Iako je to tražio i ukrajinski predsednik Petro Porošenko, ubeđujući je da samo jedan prolaz neće značiti ništa, a da će time biti potcrtan stav Zapada po pitanju Krima, Merkelova nije želela takvu provokaciju.
Dopisnik iz Nemačke napominje da su ovih dana nastavljena razmimoilaženja između Vašingtona i Berlina.
„Danas je Berlin odlučio da ne podlegne pritisku Amerike da zabrani kineskoj kompaniji ’Huaveju‘ isporuku tehnoloških proizvoda za stvaranje mobilne mreže pete generacije (5G) koja predstavlja budućnost. Nemačka je prihvatila da ’Huavej‘ nemačkim mobilnim operaterima može da isporuči tu opremu, bez obzira na to što su je Amerikanci pritiskali da to ne čini zbog navodnih mogućnosti da Kinezi špijuniraju Evropu, Ameriku“, ukazao je Radičević.
On ističe da ta velika razmimoilaženja više ne mogu da se sakriju, iako je Berlin pod jakim pritiskom i podseća da američki ambasador u Berlinu, van svih uobičajenih diplomatskih normi, na društvenim mrežama, ali i lično i u javnim nastupima ume žestoko da udari po Nemcima.
Na pitanje ima li Merkelova razloga da smatra kako u ovom trenutku nije zgodno provocirati Rusiju, sagovornik Sputnjika kaže da Nemci ne žele da otvaraju front prema Rusima.
„Jedan od razloga je što smo svi svedoci da je Amerika izašla iz sporazuma o strateškom naoružanju sa Rusijom, a američke nuklearne glave su u bazama u Nemačkoj. Samim tim Nemačka postaje potencijalna meta u slučaju nekog rusko-američkog sukoba. Nemci nemaju čime da se brane od toga i zavise samo od Amerikanaca i zato tu vrstu sukoba sa Rusima Nemci ne žele“, objašnjava Radičević.
On uz to podseća da uskoro idu izbori za Evropski parlament i da ta vrsta nestabilnosti može da utiče na rezultate tih izbora, ali i na ukupnu stabilnost cele Evrope.
„Čak i ankete u Nemačkoj pokazuju da Nemci naprosto ne žele da ratuju sa Rusima, ali i da ne žele da ratuju u ime drugih članica NATO-a. To da ne učestvuju u vojnoj vežbi u Kerčkom moreuzu je racionalna odluka Nemaca da se zaustavi to zveckanje oružjem koje umnogome ima i unutrašnje političke razloge u samoj Americi, ali i u Ukrajini u kojoj slede predsednički izbori. Berlin shvata da ne može da računa na Ameriku kao nekada i zbog toga odoleva ovim pritiscima“, zaključio je Radičević.