Naravno, detalji akcije u kojoj je pakistanski F-16 oborio indijskog lovca mig-21 nisu potpuno poznati, ali rezultat sukoba samo donekle potvrđuje staro pravilo vazdušnog boja: prvi opaziš protivnika, prvi gađaš i prvi ubijaš. Taktika današnjih vazdušnih borbi donekle je modifikovala to pravilo, pa više nema borbi u susretu više od dva aviona, brzine su velike, oružje je superprecizno. Od modernih lovačkih aviona zahtevaju se velike ugaone brzine, energični zaokreti, raznovrsni manevri, najširi spektar ubrzanja, lovac mora brzo da menja brzinu i trajektoriju leta i još pri svemu tome avion mora da koristi svoje oružje.
Dakle, zašto je oboren indijski mig-21? Najverovatnije zato što su ga pakistanski F-16 očekivali u određenom trenutku i u određenom području, što znači da nije bilo efekta iznenađenja i što je pakistanski pilot lansirao raketu AMRAM, koju indijski mig-21 nije uspeo da izbegne. Zašto je izostalo iznenađenje s indijske strane, to je pitanje za indijski sistem vazdušnog osmatranja i navođenja.
Između 1980. i 1987. godine Indija je u svojim fabrikama po sovjetskoj licenci proizvela 200 aviona mig-21. Nekoliko godina kasnije, u septembru 1991, projektantski biro „Mikojan“ ponudio je Indiji modernizaciju lovca mig-21, da bi u aprilu 1993. bio potpisan prvi takav ugovor između Rusije i Indije. Rezultat je bio mig-21I, sa sistemima oružja kakav su imali lovci mig-29. Najvažnija izmena bio je novi koherentni, impulsni radar „Dopler-kopio“, relativno malih dimenzija i sličan radaru N-010-Žuk, koji se koristi na aparatu mig-29M. Ovaj radar otkriva ciljeve u vazduhu na daljinama od 45 km, za razliku od radara RP-22 na lovcu mig-21, koji je delovao u dometu od samo 18 km. Novi radar „Dopler-kopio“ može da prati, skenira istovremeno osam ciljeva i da nišani istovremeno dva cilja, za razliku od starog radara RP-22 koji je pratio samo jedan cilj. Radar „Dopler-kopio“ je povezan sa kompjuterom u letelici, što stare verzije mig-21 nisu imale, kao i s uređajem za prikazivanje podataka ugrađenim na pilotskoj kacigi. Nova verzija mig-21I može da koristi projektile srednjeg dometa R-77, ali i starije R-27, kao i rakete R-73 i R-60M za blisku vazdušnu borbu. Što se tiče promena na zmaju aviona, kod verzije mig-21I je uveden jednodelni krov kabine radi poboljšanja vidljivosti.
Rusija je ubrzo Indiji ponudila i da se mig-21I dodatno modernizuje u avion mig-21-93. Nova verzija lovca ima povećani domet radara na 57 km, novi sistem dispenzera za ometanje protivničkih radara instaliran na gornjoj površini krila blizu trupa. Prototip ruskog mig-21-93 prvi put je prikazan na izložbi aviona u Berlinu 1994. Godinu dana kasnije, u Indiji je već bio spreman drugi prototip modifikacije te letelice. Indija je u prvoj etapi predvidela da modernizuje 120 aparata tipa mig-21 u verziju mig-21-93, od čega je najnoviji vazdušni sukob sa pakistanskim lovcima F-16 na flotnoj listi Indije dočekalo 115 aviona mig-21-93 „bizon“, kako inače u Indiji zovu tu verziju aparata mig-21.
Za sada još nije poznato da li je oboreni indijski mig-21 verzija „bizon“, ili je reč o avionu mig-21M/MF. No, u svakom slučaju ostaje pitanje iz naslova: kako to da je pakistanski pilot prvi video indijskog lovca i prvi lansirao raketu vazduh-vazduh? Da li je odgovor u tome da Pakistan ima bolju kopnenu mrežu radara, posebno radara za praćenje aviona na malim visinama i veći broj mini-avaksa?