Na meti je srž nacije: Meka okupacija, opasnija i od vojne (video)

Specijalni neoružani rat protiv srpskog naroda tema je kojom se bavi Slobodan Stojičević u svojoj knjizi „Mrežni rat protiv Srba“.
Sputnik

Kako se danas ratuje bez oružja i kako se civilnim sredstvima postepeno vrši tzv. meka okupacija? Kako se uticajem na svest potčinjava narod? Da li su civilne metode opasnije od vojnih? Kako se vremenom gubi nacionalna pripadnost i ostvaruje strategija osvajanja?

U knjizi Slobodana Stojičevića obrađene su metode, ciljevi i posledice mrežnog udara na Srbiju.

Knjiga opisuje mehanizme meke okupacije, koja sa aspekta posledica može biti opasnija od vojne.

Stojičević, koji je za pisanje ove knjige bio inspirisan delom „Mrežni ratovi“ ruskih politikologa i filozofa Aleksandra Dugina i Leonida Savina, objašnjava da je glavni cilj mrežnog rata osvajanje i porobljavanje određene teritorije, ali ne vojnim, već civilnim sredstvima.

Zbog čega se meka okupacija teško uočava i da li je ona opasnija od vojne?

— Jasno se vidi da jeste jer je u slučaju vojne okupacije jasno ko je neprijatelj, ko je okupator i okupiranoj naciji je jasno ko su oni. Meka okupacija je mnogo opasnija. To je nov način ratovanja koji uništava samu srž nacije. Ja sam napisao knjigu o mrežnom ratu protiv Srba, inače se on ne sprovodi samo protiv nas. To je jedan veliki projekat neoliberalne demokratije, koja je mutirala u poslednjih 20-30 godina.

Ko rukovodi tim projektom, gde je centralna komanda?

— Trenutno je centar u Americi, inače nije obavezno da tako bude. Mnoge zemlje su uključene u raznoj meri. Neoliberalna ideologija je sada praktično metastazirala i ona stvara svoje centre. Ceo projekat je razrađen u tink-tenk centrima, u fabrikama ideja u SAD. Ali to nije kraj. Kao što vidimo, danas postoji neoliberalna oligarhija koja praktično više nema naciju ni boju. Pored Amerike tu su i ostale vazalne države, države EU koja se recimo u našem slučaju više koriste zbog ovdašnjeg animoziteta prema Amerikancima.

Od kad traje mrežni rat protiv Srba i ko su glavne mete?

— Pojavom novih komunikacionih sredstava, početkom ’90-tih godina, promenilo se celokupno društvo koje postaje mrežno. Ta promena povlači i druge promene. U ovom slučaju pojavio se pojam mrežno centričnog ratovanja, uticaj novih komunikacionih sredstava na ratnu tehniku. Vrlo brzo je primećeno da te iste tehnike mogu da se primene i na civilnu borbu. Sve te tehnike su prebačene u civilnu upotrebu, korišćenjem NVO, medija, ekonomija itd.

Meni je bio cilj da pokažem određenu tehniku i da na konkretnim primerima pokažem šta se događa u praksi, u Srbiji, i da to argumentujem ne nekim tajnim podacima, činjenicama na nivou rekla-kazala, već je sve potkrepljeno novinskim člancima.

Kako se stvara neoliberalna mreža?

— Stvara se ideološki predložak u ideološkim centrima, odobrava se od strane liberalnog establišmenta, uklapa se u neku doktrinu i nakon toga, za razliku od svih drugih ideoloških sistema, ona metastazira. Stvaraju se narativi, određeni tzv. frejmovi, tendencije, što se u mrežnom ratu naziva namera komandira. Određuju se društvene grupe, njihov raspored. Kao u biznisu, definiše se ciljna grupa, profiliše se, i onda se ta grupa obrađuje i okreće protiv drugih. I sve je obično upakovano u neke dobre namere, na prvi pogled.

Čeka vas okupacija, ako ne uđete u Evroazijsku uniju

Da li je internet neutralan prostor?

— To je velika zabluda, jer virtuelno zapravo ne postoji. To je urbana bajka. Svaki podatak postoji na nekom serveru, na nekom hard-disku. Ogroman je uticaj društvenih mreža. U knjizi navodim podatak koji sam čuo u Rusiji da oko dva odsto korisnika Tvitera generiše 60 odsto saobraćaja. I generalno sa pojavom društvenih mreža kardinalno se menja način informisanja mladih i profilisanje njihovog uma.

Postoji li neka linija odbrane, kako se boriti protiv meke okupacije?

— Nažalost ne postoji veliki manevarski prostor. Ono što je deo jednog velikog vojno-civilnog projekta, tu mi malo što možemo da uradimo. Smenjuju se vlasti, vladajuće garniture, i to vrlo ciljano jer se tada više ne zna ko je za šta odgovoran. Stvara se zbrka u kojoj se gube strateški problemi. Mi smo izgubili kompletnu infrastrukturu za internet, ona praktično više nije naša, gubimo strateške oblasti u privredi i zato je važno da se vlasti menjaju i da svaka od njih obavi po jedan korak. I kada ga načini, onda se promeni. Granični uslovi su već postavljeni. Ako imate uticaj na medije, ekonomiju, društvene grupe, na celu mašineriju ne postoji veliki manevarski prostor za odbranu.    

Komentar