Da je sloboda kritičkog mišljenja usađena u same temelje demokratskih društava, aksiom je koji je nepotrebno dokazivati.
Utoliko začuđujuće zvuči rečenica iz saopštenja o osnivanju Nove spoljnopolitičke inicijative, kojom se predlaže „prekidanje anti-NATO medijske kampanje, jer su odnosi između Srbije i NATO-a sve intenzivniji, o čemu govori i potpisivanje novog IPAP sporazuma“.
Ovu inicijativu je na predlog Evropskog pokreta u Srbiji podržalo 18 nevladinih organizacija, koje se, nepisano pravilo kaže, bore za slobodu kritičkog mišljenja, uspostavljanje demokratskih društava koje poštuju ljudska prava i slobode.
Šta znači predlog za „prekidanje anti-NATO medijske kampanje“ i to baš na dvadesetu godišnjicu NATO agresije na našu zemlju? Znači li to, da se izrazimo politički korektnim rečnikom, da ne bi bilo poželjno preispitivati ulogu Severnoatlantske alijanse u zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka, kao i njenu ulogu na postjugoslovenskom prostoru na početku novog veka?
Da li će biti zabranjen rad komisije koja se bavi istragom o posledicama NATO bombardovanja na zdravlje srpskih građana? Hoćemo li, ako se uvaži predlog Nove spoljnopolitičke inicijative, gledati i slušati samo ulepšane i ušećerene verzije NATO istorije, prema kojima Alijansa širom sveta hodočasti u ime demokratije, ljudskih prava i slobode?
Zahtev je zaprepašćujući, čak i nezavisno što se radi o dvadesetogodišnjici NATO agresije i što će se ove godine o tome svakako govoriti više nego ranije, kaže kolumnistkinja lista „Nedeljnik“ Ljiljana Smajlović.
„Veoma je neobično da se neko usudi da predloži da se zabrane „anti-NATO kampanje“. Pre svega, ne vidim nikakve anti-NATO kampanje u Srbiji, zato što je ovde većinsko raspoloženje dvadeset godina vrlo čvrsto — ono je stalno protiv NATO-a. Niko ne mora da vodi nikakvu kampanju protiv NATO-a“, naglašava Smajlovićeva.
Zahtev za prekidanje anti-NATO kampanje, u trenutku kada u Srbiji i nema anti-NATO kampanje, jer je većinsko raspoloženje nacije takvo, dodaje ona, jeste zapravo zahtev za zaustavljanje govora protiv NATO-a.
„A posebna je drskost potrebna da se traži da se zaustavi anti-NATO raspoloženje, da to traže organizacije koje se uglavnom finansiraju iz zapadnih zemalja, organizacije koje se bave lobiranjem za NATO. To je ono što me je posebno iznenadilo i iz čega se vidi da se ovde ne radi ni o kakvoj ’novoj spoljnopolitičkoj inicijativi‘, nego je zapravo glavni zahtev nemojte protiv NATO-a, a to je, što bi nekada ironično rekli marksisti, stvarno novi kvalitet u Srbiji“, kaže Smajlovićeva.
Do sada se, nastavlja ona, u Srbiji nikada nije tražila cenzura. Tražiti da se zabrani vrsta govora koja predstavlja središnju tačku političkog raspoloženja nacije, treba biti stvarno drzak, zaključuje Smajlovićeva.