I jedno i drugo predočio je predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik u istom obraćanju. Tako se naspram jedinstva svih potrebnih aktera o auto-putu našla najava referenduma o samostalnosti Republike Srpske, koji će, kako je objasnio, uslediti ukoliko inicijativa Stranke demokratske akcije o promeni imena Republike Srpske stigne do Ustavnog suda BiH.
Dok vrh SDA bude većao ima li svrhe proveravati Dodikove tvrdnje o referendumu, deonica trase auto-puta biće predstavljena Predsedništvu BiH i ucrtana u kartu.
I opet paradoks. Dogovorena trasa auto-puta koji bi trebalo da spoji BiH sa Srbijom praktično je posledica nesaglasja. Pošto dve godine dva entiteta u BiH nisu mogla da se dogovore da li će Beograd i Sarajevo biti povezani auto-putem preko Bijeljine i Tuzle, ili preko Užica i Višegrada, odlučeno je da trasa obuhvati oba pravca i da sa saobraćajnicama u Srbiji čini prsten.
I još jedan paradoks. Rezultat posvađanih politika značiće da će obični ljudi profitirati. Konačno. Umesto jedne moderne deonice dobiće dve. Treba verovati da će se sa tim saglasiti i investitori, jer turski zvaničnici su odavno rekli da ne ulaze u to kuda će ići trasa, samo da se oko toga postigne dogovor. Vrednost radova koje bi trebalo da finansira Turska, prema Dodikovim rečima, procenjuje se na tri milijarde evra.
„Moramo da pravimo auto-puteve, jer velikim putevima ljudi dolaze, a malim putevima odlaze“, slikovito je u jednoj rečenici Dodik sažeo važnost odluke.
Putevi svakako ostaju gde jesu, bez obzira na sudbinu država.
Tako je „Auto-put bratstvo i jedinstvo“, kako se nekada zvanično zvala glavna jugoslovenska putna saobraćajnica, zahvaljujući nespornoj vrcavosti balkanskog duha, tokom ratnih godina crnohumorno prekršten u auto-put bratstva i ubistva. Njime, danas bezimenim, i dalje teku reke automobila povezujući ljude nekih novonastalih država.
Pisac i novinar Muharem Bazdulj ipak nije sklon mišljenju da će Republika Srpska referendumom rušiti Bosnu i Hercegovinu, ali jeste onom da je auto-put preka potreba njenih žitelja i putnika namernika.
„Ne verujem da su u čitavoj današnjoj geopolitičkoj konstelaciji te najave referenduma išta drugo osim retorika i pretnje. U globalnoj konstelaciji to niti je realno, niti je pametno, a Dodik nije nerealan političar. I on to neće uraditi, ali to koristi da bi imao jednu vrstu oružja u pregovorima“, kaže Bazdulj za Sputnjik.
Zato izgradnju auto-puta od Beograda do Sarajeva pre smatra dobrom odlukom i realnom potrebom, nego političkim projektom.
„Nemate na Balkanu dva velika grada koja su po vazdušnoj liniji bliža, a do kojih je veća muka doći. I nigde nije došlo do tolike propasti u odnosu na predratno vreme što se tiče komunikacije kao između ta dva grada. Stariji znaju da je voz koji se zvao ’Olimpik ekspres‘ osamdesetih godina prošlog veka vozio četiri sata, a sada nema voza nikakvog“, napominje pisac i novinar rodom iz BiH.
On dodaje da auto-put nije posao koji se može brzo uraditi, ali će kada bude završen biti apsolutno od koristi za sve ljude koji žive na potezu istočne Bosne i Hercegovine i zapadne Srbije.
Bazdulj deli mišljenje da je odluka o trasi auto-puta pobeda običnog čoveka i njegovih potreba nad dnevnom, najčešće svađalačkom politikom.
„To je sigurno. Svedoci smo odlaska ljudi, naročito iz malih sredina, a blizina takve komunikacije olakšava život ljudima koji su izvan dva velika grada, a vezani su za njih što se tiče školovanja, lečenja, trgovine. Takvi projekti su prvenstveno korisni, kako se to kaže, običnim ljudima“, ističe Bazdulj.
Za početak je i to dovoljno. A ako se pokaže da je to i „mirovni projekat, koji je mnogo više od auto-puta i od povezivanja“, kako je to još početkom 2017. ocenio tadašnji premijer Srbije, a sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, tim bolje.