Američki predsednik Donald Tramp pozvao je venecuelansku armiju da podrži opoziciju koju predvodi Huan Gvaido i zapretio vojsci koja podržava Madura ozbiljnim posledicama.
Govor šefa Bele kuće usledio je svega nekoliko dana pošto je samoproglašeni predsednik Venecuele Huan Gvaido izjavio da će američka humanitarna pomoć ući u Venecuelu u subotu. Gvaido je pozvao oružane snage te zemlje da u roku od sedam dana promene stranu i odbiju poslušnost Maduru.
Na pitanje da li će najavljeni pokušaj dostave humanitarne pomoći preko kolumbijske granice biti „dan de“ za Venecuelu i da li bi eventualno Madurovo odbijanje da tu pomoć primi Amerika mogla iskoristiti kao izgovor za neku vojnu intervenciju, Borislav Lalić, dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike, kaže da ne veruje da će to biti ključni dan.
„Ne verujem da će se nešto dramatično desiti baš tog dana, ali ne verujem ni da će Maduro popustiti i primiti humanitarnu pomoć. Iako nije popularno nedopustiti humanitarnu pomoć, ne sme se dopustiti ni da se putem te pomoći ubace strani elementi i mešanje u unutrašnje stvari Venecuele. On zapravo ne može da popusti, jer bi to bio znak njegove slabosti i predaje. Dakle, u Venecueli još ništa nije rešeno, situacija je jako napeta, a Amerikanci igraju na sve moguće karte da se oslobode Madura“, primećuje Lalić.
Kako kaže, oni to čine na način koji je poznat i donekle prevaziđen.
„SAD pokušavaju da putem pritisaka izazovu unutrašnji konflikt u Venecueli, kao što su uradili u nekim drugim slučajevima. Treba se samo setiti Čilea od pre skoro pedeset godina, gde su uspeli iznutra da pokrenu čileansku vojsku i oligarhiju da obore Aljendea i da ga ubiju. To Amerika pokušava da uradi u Venecueli pretnjama vojnom intervencijom, što bi, naravno, bilo van pameti, pa verujem da su se Tramp i njegova administracija opredelili za intervenciju na indirektan način — da uz pomoć opozicije izazovu podelu unutar armije kako bi ga oborili s vlasti, pri čemu se kombinuju diplomatski pritisci sa direktnim pretnjama vojnom silom“, kaže Lalić.
Međutim, on ne misli da će armija u celini okrenuti leđa aktuelnom predsedniku.
„Može da dođe do pukotina u vojsci u pogledu podrške Maduru, ali verujem da će armija ostati uz predsednika. Znajući kako se stvari u toj zemlji odvijaju u poslednje dve decenije, ne mislim da će stvar moći da se završi nekakvim pučem. Ipak, teško je u ovom trenutku predvideti razvoj situacije jer je ona vrlo kompleksna, tim pre što ne treba potceniti ni Madurovu izjavu da će, ukoliko Amerika bude intervenisala, u Venecueli doći do novog Vijetnama“, primećuje Lalić.
Prema njegovim rečima, u Venecueli cela situacija i dalje miriše na krv, ali i na naftu jer je, kako kaže, u pozadini svih ovih događaja želja Amerike da Venecuelu ne izgubi iz svoje orbite i da ne dozvoli da takve rezerve nafte budu pod nečijom drugom kontrolom.
Aleksandar Čičin, dekan Fakulteta za ekonomiju i društvene nauke na Ruskoj akademiji privrede i državne uprave smatra da je vojna operacija SAD u Venecueli nemoguća misija i zato se sa ovim pitanjem odugovlači.
„Ostaje jedina mogućnost da se pritisak vrši putem ekonomskih mehanizama. Venecuela sada radi na tome da nađe alternativne izvore finansiranja, dok su joj blokirani računi preko kojih se vrši trgovina naftom. Možda će Rusija, Kina, Turska ili čak Meksiko nekako uspeti da pomognu Venecueli. Jasno je da bi to bila privremena, a ne trajna pomoć i ne trajno rešenje velikog problema“, objašnjava Čičin.
Prema njegovim rečima, Nikolas Maduro nije protiv humanitarne pomoći UN, već je protiv toga da tu pomoć dostave SAD.
„Samoproglašeni predsednik Venecuele Huan Gvaido govorio je o spremnosti 600.000 dobrovoljaca da učestvuju u prijemu pomoći, ali svi putevi na granicama su zatvoreni. Tako da je to zapravo nemoguće učiniti manje ili više zvaničnim putem. Jasno je da Maduro ne može da dopusti da u zemlju uđe humanitarna pomoć, jer bi SAD to momentalno iskoristile da naprave neverovatan medijski šou. Maduro bi definitivno bio prikazan kao nesposobni lider svoje zemlje, a Venecuela kao zemlja koja ne samo da je u stanju duboke krize, već na ivici kolapsa i da je inicijativa za rešavanje svih problema u rukama Gvaida, a ne Madura“, kategoričan je Čičin.
Prema njegovim rečima, postoje i paralelne mere, odnosno ponude Rusije da, kako je Maduro izjavio, pošalje 300 tona lekova i hrane.