Sagovornik Sputnjika pokrenuo je veliku međunarodnu studiju koja treba da utvrdi kada je najbolje lečiti suženje aortnog zaliska, aortnu stenozu, jednu od najopasnijih bolesti današnjice.
Problem, koji se poredi sa karcinomom, pogađa devet odsto populacije starije od 65 godina, a sve češće od ove srčane smetnje pate i mladi, objašnjava doktor Banović.
„Kao kad se na česmi, na ventilu, uhvati kamenac, on se smanji, to se dešava na zalisku. Količina krvi koja izlazi iz srca u najveći krvni sud i periferne organe je nedovoljna, a srce radi pod najvećim opterećenjem. Mi smo pokrenuli studiju da vidimo kad je pravo vreme i koji su optimalni pacijenti za operaciju“, kaže on.
Dodaje da je reč o bolesti koja se ne može izlečiti ni zaustaviti lekovima, mehanički problem se mora rešiti mehanički, zalistak se mora zameniti.
Doktor Banović kaže da decenijama važi dogma da ga treba zameniti onda kad pacijenti imaju simptome uzrokovane tim suženjem, vrtoglavicu, gubitak svesti, nesvesticu, bol u grudima i gušenje zbog nedostatka vazduha, ubrzano zamaranje.
Problem je u tome što se ljudi relativno kasno javljaju lekaru, a još veći problem su liste čekanja —u Srbiji se na operaciju čeka i po dve i po godine, ali ni u ostatku Evrope nije mnogo bolja slika. Recimo, u Španiji se čeka i do godinu dana, srce popušta, trpe svi organi, pa bolest često ima smrtni ishod, a napada i one koji su tek u četvrtoj ili trećoj deceniji života, kaže naš sagovornik.
„Mi smo krenuli sa pretpostavkom da je bolji trenutak za operaciju u fazi kad se ispostavi da je suženje značajno, da opterećuje srce, a pacijenti su još vitalni, nemaju tegobe. Tada je bolje vreme nego kad, što bi naš narod rekao, voda dođe do grla i više nema izbora“, kaže ovaj mladi lekar.
Ideju o studiji predstavio je kolegama u Kliničkom centru, a zatim i velikim zdravstvenim centrima u Evropi. Istraživanje koje može dovesti do revolucije u lečenju srca prihvatile su Belgija, Poljska, Litvanija, Češka, Hrvatska, Irska i Francuska, koja je glavni kontrolor studije.
Zahvaljujući ovom lekaru, koji je doktorirao u oblasti aortne stenoze, Srbija je, posle Belgije, druga zemlja u svetu koja je primenila novi metod lečenja srca takozvanom drugom generacijom matičnih ćelija. Do prestižne američke klinike Mejo, koja je sprovela istraživanje, stigao je u pratnji jednog pacijenta, a tamo je upoznao jednog od najpriznatijih stručnjaka sveta, naše gore list, dr Andrea Terzića.
„Doktor Terzić je veliko ime naše medicine, on je direktor Centra za regenerativnu medicinu na toj klinici, profesor je, izuzetno uticajan naučnik i lekar. On je dizajnirao ’koktel‘ u kome se matične ćelije, kada se izvade iz koštane srži bedrene kosti, obrađuju 6 do 8 nedelja, a zatim kao usmerene srčane ćelije ubrizgavaju pacijentu u srce sa idejom da obnove mrtvo tkivo, mišić koji je oštećen, koji je izumro zbog infarkta miokarda“, objašnjava naš sagovornik.
Banović je učestvovao u studiji, ali i pomogao da se rezultati istraživanja primene u Srbiji. Bio je to važan korak napred u razumevanju kako matičnim ćelijama može da se pomogne u lečenju srca i kako da se u budućnosti ta terapijska metoda dovede do toga da bude ključna za pacijenta.
Pitali smo ga da li je stručna javnost u Srbiji svesna koliko je novi projekat važan i da će, ako uspe, biti najbolji brend koji dolazi iz naše zemlje. „Od svih sa kojima sam razgovarao dobio sam podršku, znaju koliko je sve ovo važno, ali nisam dobio konkretnu pomoć, iako sam imao priliku da razgovaram i sa premijerkom“, kaže doktor Banović.
„Jedan od odgovora je bio da ne postoji zakonsko rešenje, da ne znaju kako mogu da mi pomognu. Ne mogu da kažem da je neko rekao, nas to ne interesuje, na rečima je bilo podrške, ali što se tiče delovanja, nije bilo nikakve pomoći, iako sam je tražio neposredno nakon kampanje da se mladi ljudi zadrže u zemlji, da se pomogne nauka, mladi naučnici i naučni projekti. Smatram da je svaki naučni projekat koji dolazi odavde reklama za Srbiju, jer kada se negde prezentuje, uz njega pre svega stoji ime ustanove u kojoj je rađena i zemlje, pa tek onda ljudi koji su u tome učestvovali“, ističe Banović.
Ceo projekat se temelji na entuzijazmu, svi lekari iz Srbije i Evrope koji u njemu učestvuju odrekli su se honorara, rade isključivo za dobrobit nauke i pacijenata.
Pomoć su dobili od kolega iz Belgije, naučni fonda te zemlje finansijski je pomogao studiju, a bilo je i nekoliko individualnih donacija ljudi koji žele da pomognu.
Mladi doktor Banović, koji je inače treća generacija lekara u porodici, kaže da mu je žao što ne sarađuje sa kolegama iz Rusije, jer, primećuje, generalno postoji problem u komunikaciji između evropske i medicine u toj velikoj zemlji, čije je znanje bilo revolucionarno za kardiologiju.
„Mislim da je tu pre svega odgovorna Zapadna Evropa, koja, čini mi se, ima, ne mogu da kažem strah, ali je zatvorena prema Rusiji. Ima tu donekle i odgovornosti Rusije, koja se ne trudi da organizuje međunarodne sastanke, da tradicionalne evropske kongrese dovede u Rusiju. Ali, činjenica je i da oni nisu dovoljno reprezentovani u tim evropskim udruženjima“, primećuje naš sagovornik.
Dodaje da je poznato koliko je ruska medicina kvalitetna, koliki je doprinos Univerziteta Lomonosov svetskoj nauci, ali i da je jasno da se u projekte kao ovaj na kome trenutno radi, guraju pre svega zemlje Zapadne Evrope.
Njihovi najveći stručnjaci, ali i domaći kardiolozi i kardio-hirurzi, okupiće se 1. juna u Beogradu, kako bi razmenili rezultate istraživanja u okviru studije koja treba da pokaže kada je najbolje operisati suženje aortnog zaliska.