Sputnjik u pravoslavnoj crkvi u Češkoj: Tu se desio strašan zločin nad velikim junacima

„Veliko delo male crkve“. Ovo je samo jedan od natpisa u kripti pravoslavne Crkve Ćirila i Metodija u Reslovoj ulici u Pragu, na samoj obali Vltave na svega stotinak metara od Karlovog mosta.
Sputnik
Jedan od centara Pokreta otpora protiv nacista – pravoslavna Crkva Ćirila i Metodija u Pragu

A poruka je povezana sa prvim atentatom na nekog nacističkog glavešinu u operaciji „Antropoid“, razrađenoj u britanskoj tajnoj službi SOE. Radi se o ubistvu rajhskomesara Češko-Moravske Rajnharda Hajdriha, poznatog i kao Plava Zver, Praški Kasapin i Vešač, zbog do tada neviđene brutalnosti. Bio je to bliski Hitlerov saradnik i njegov miljenik, nekrunisani naslednik i čovek „broj u tri“ u nacističkoj hijerarhiji.

Rajh protektor Bohemije i Moravske – Hitlerov miljenik Rajnhard Hajrdrih, poznat zbog svoje brutalnosti i po nadimcima Plava Zver, Praški Kasapin i Vešač

Atentat su izvršili oficiri čehoslovačke armije u egzilu, Jozef Gabčik i Jan Kubiš, koji su zbog izvršenja zadatka doleteli pravo iz Britanije i spustili se padobranima u okolini Plzenja. Posle nekoliko meseci čekanja i priprema, na Hajdriha je izvršen atentat 27. maja 1942, dok se sam sa vozačem u „mercedes“ kabrioletu vozio ka starom gradu — Hradčanima (toliko je bio samouveren da nije imao nikakvo obezbeđenje osim vozača).

Jedan od „mercedesa“ Rajnharda Hajdriha, skoro identičan onom u kojem je smrtno ranjen, danas se nalazi u Vojno-tehničkom muzeju Vojno-istorijskog instituta u Pragu.

Kubiš i Gabčik su ga sačekali kod bolnice Bulovka u praškom okrugu 8 — Liben. Mesto je odabrano jer je tu automobil zbog oštre krivine morao da uspori. Kada se Hajdrih približio, Gabčik je izleteo pred automobil sa automatskom puškom, ali se ona blokirala, pa nije uspeo da puca.

Kapetan Jozef Gabčik – atentator na jednog od naozloglašenijih nacista - Hajdriha

Nacista je pokušao da uzvrati vatru iz pištolja luger, ali je Kubiš bacio improvizovanu antitenkovsku minu koja je eksplodirala pored auta i teško povredila Hajdriha. Obojica atentatora su uspela da pobegnu sa lica mesta.

Kapetan Jan Kubiš – jedan od atentatora na zloglasnog Hajdriha

Nakon što je Plava Zver, posle nekoliko dana, podlegla povredama, počele su masovne odmazde nad domicilnim stanovništvom. Selo Lidice, oko 30 kilometara od Praga, sravnjeno je sa zemljom, svi stanovnici i deca su internirani u konclogore, a deo dece je završio u nemačkim porodicama. Niko se nije se vratio kući. Smatra se da je u odmazdama streljano između 2.500 i 5.000 Čeha.

Spomen-ploča u porti pravoslavne Crkve Ćirila i Metodija posvećena stanovnicima Praga i okoline koji su u odmazdi zbog ubistva Hajrdriha završili u logoru Mathauzen.

Atentatore i još pet njihovih drugova sakrio je pravoslavni mitropolit Gorazd u kripti Crkve Ćirila i Metodija. Adolf Opalka, Jozef Gabčik, Jan Kubiš, Jozef Valčik, Jozef Bublik, Jan Hrubi i Jaroslav Švarc u pravoslavnoj crkvi u strogom centru Praga proveli su skoro tri nedelje. Međutim, jedan od članova Pokreta otpora Karel Čurda (zbog izdaje obešen 1947. godine), za nagradu od tadašnjih 500.000 rajhsmaraka otkrio je Gestapou gde se atentatori nalaze, pa je SS jedinica opkolila crkvu. Neravnopravna borba 700 esesovaca i sedam članova Pokreta otpora trajala je skoro ceo dan. Branili su se iz kripte u koju su nacisti počeli da upumpavaju vodu i ubacuju suzavac. Po nekim podacima, poginulo je 14 esesovaca, a 21 je ranjeno. Momci u kripti nisu hteli da se predaju živi. Sva sedmorica su izginula.

Mitropolit Gorazd, nekoliko sveštenika mitropolije Češke pravoslavne crkve, kao i predsednik crkvene pravoslavne opštine doktor Petrek, uhapšeni su 27. juna 1942. godine. Posle strašnog mučenja, streljani su 4. septembra na severoistoku Praga i spaljeni u krematorijumu Strašnice. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je vladiku Gorazda 1961. godine i proglasila ga svetim sveštenomučenikom Gorazdom, dok ga je Češka pravoslavna crkva kanonizovala tek 1987. godine.

Mitropolit Gorazd – poglavar Češke pravoslavne crkve, streljan od strane nacista u septembru 1942. godine zbog pomaganja Pokretu otpora

Kripta i danas izgleda onako kako je izgledala u tom junu 1942. kada su u njoj izginuli čehoslovački junaci. Oseća se strahota događaja. A na delovima crkve se i danas vide rupe od kuršuma.

Spomen-ploča praškim herojima, atentatorima na Hajdriha, mitropolitu Gorazdu i sveštenstvu na pravoslavnoj Crkvi Ćirila i Metodija u Pragu. Ispod ploče se vidi gde su udarali kuršumi tokom neravnopravne borbe.

Mali broj ljudi zna za ovu građevinu, njenu istoriju i sve što se oko nje dešavalo, iako većina prođe pored nje na putu do još jedne turističke atrakcije Praga — „Kuće koja pleše“, koja se nalazi u istoj ulici.

 

Kuća koja pleše – jedna od turističkih atrakcija Praga u Reslovoj ulici, nedaleko od pravoslavne Crkve Ćirila i Metodija i Karlovog mosta
Istorija pravoslavlja u Češkoj i Slovačkoj je veoma duga, još od 863. godine i misionarenja Ćirila i Metodija u Velikoj Moravskoj. Posle raskola 1054. godine, dominantan je postao latinski obred i tako je bilo sve do 19. veka, kada se ponovo organizuje zajednica pravoslavnih vernika a onda se, početkom 20 veka formiraju i parohije pod jurisdicijom Srpske pravoslavne crkve.

Tako je bilo sve do završetka Drugog svetskog rata kada češki i slovački pravoslavci prelaze pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije. Autokefalna Čehoslovačka pravoslavna crkva po prvi put se organizuje 1951. godine ujedinjavanjem eparhija Prag, Olomouc, Brno, Prešov i Mihalovce.

Danas u Češkoj i Slovačkoj živi oko 75.000 pravoslavnih vernika. 

 

Komentar