On je zbog toga pozvao lidere obeju strana da se uzdrže od poteza koji bi mogli dodatno ugroziti stanje na terenu, preneo je RTS.
Dodaje se i da je nastavljena istraga o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, a održavanje sednice Saveta bezbednosti o Kosovu još je neizvesno, zbog protivljenja zapadnih zemalja.
„Tenzije između Beograda i Prištine nastavile su da rastu i negativno utiču na mogućnost produktivnog dijaloga“, navodi se u novom, tromesečnom izveštaju šefa UN o stanju na Kosovu.
Gutereš je kao najveći problem u odnosima Beograda i Prištine naveo taksu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Buh, koju su u novembru uvele kosovske vlasti.
Generalni sekretar UN istovremeno je upozorio lidere dveju strana da izbegavaju poteze koji bi mogli voditi dodatnom dizanju tenzija, kao i da pomirljivim potezima traže način za napredak u dijalogu, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Novi izveštaj šefa UN o Kosovu dostavljen je ambasadorima članica Saveta bezbednosti u trenutku kada još uvek nije poznato da li će najmoćnije telo svetske organizacije uopšte u februaru raspravljati o tom pitanju, pošto se održavanju posebne sednice o Kosovu protivi čitav niz zapadnih država.
SAD, Velika Britanija i Francuska smatraju da, s obzirom na stanje na terenu, nema potrebe da se o Kosovu raspravlja četiri puta godišnje. Istovremeno, predstavnici kosovskih institucija su, uz podršku Amerike i Britanije, u nekoliko navrata zatražili da se preispita uloga Unmika. Tim inicijativama se protive Rusija i Kina.
Takođe, Gutereš je naveo da je taksa na proizvode iz Srbije i BiH uvedena neposredno pošto je propao pokušaj Kosova da obezbedi članstvo u Interpolu.
Šef UN je istakao i da su ključni međunarodni činioci, poput Federike Mogerini i Johanesa Hana, pozvali Prištinu da povuče odluku o taksama.
Ujedinjene nacije navode i da su se u protekla tri meseca na Kosovo vratile 93 osobe, uključujući trideset dvoje Srba.
„Od 2000. godine 28.111 raseljenih osoba (11.945 Srba, 7.577 Egipćana i Aškalija, 3.925 Roma, 1.875 Bošnjaka, 1.464 Goranaca, 1.281 Albanac, 21 Crnogorac, 19 Turaka i četvoro Hrvata) pronašlo je trajno rešenje na Kosovu“, navode Ujedinjene nacije, ističući da se širom Balkana nalazi još 69.627 raseljenih lica sa Kosova kojima je potrebna pomoć.
U delu koji se odnosi na aktivnosti EU na Kosovu, navodi se da je Specijalno tužilaštvo nastavilo istragu o „nehumanom tretmanu ljudi i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“, kao i da su počela saslušanja bivših visokorangiranih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.