„Poštovali smo taj sporazum više od 31 godine. Biće potrebno vreme da se donese odluka o tome kakvo će naoružanje biti razmešteno… Ono što znamo precizno jeste da danas razmatramo samo nenuklearne varijante“, rekao je on novinarima.
Činovnik je, takođe, odbacio pretpostavku da SAD teže trci u nuklearnom naoružanju.
Predstavnik američke administracije je dodao da bi Bela kuća mogla da zatraži od Kongresa SAD nova sredstva za proizvodnju oružja koje izlazi iz okvira Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa, ukoliko SAD istupe iz njega.
„Deo naše integrisane strategije je da, ne narušavajući Sporazum, počnemo istraživanja sistema koji narušavaju Sporazum. Kongres je prošle godine, na zahtev predsednika, izdvojio sredstva u vrednosti od 48 miliona dolara — za istraživanja i razvijanje. Videćemo šta će biti u zahtevu predsednika u budžetu za 2020. godinu“, naveo je činovnik.
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je danas da SAD od 2. februara obustavljaju ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i počinju šestomesečni proces istupanja iz Sporazuma.
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu.
Prvo je bila likvidirana cela klasa raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je Sovjetski Savez 1962. godine razmestio na Kubi.
U maju 1991. godine Sporazum je bio potpuno ispunjen, a do tada je Sovjetski Savez uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859. Dokument ima neograničeni karakter. Svaka od strana ima pravo da ga napusti ako predstavi ubedljive dokaze o neophodnosti istupanja iz njega.