Leganjoa je podsetio na to da je predsednik Nikolas Maduro već odavno govorio o podrivanju i borio se protiv toga sve do izbacivanja američkih diplomata iz Karakasa.
„Ovu odluku je očigledno doneo veoma teško. Čak i u najtežim momentima, Ugo Čavez nije u potpunosti prekidao diplomatske odnose“, kaže naš sagovornik.
Maduro je dao 72 sata američkim diplomatama da napuste zemlju, ali su oni bez obzira na zahtev još uvek na teritoriji Venecuele. Prema odluci administracije Donalda Trampa, ovlašćena lica bi trebalo da reaguju samo na odluke Huana Gvaida, koga oni smatraju privremenim predsednikom države.
„To što se dešava je veoma ozbiljno, jer lišava obe strane mogućnosti da dođe do dijaloga, i što je još lošije, maskira se omladinom u obliku venecuelanske opozicije, koja je izašla na ulice da protestuje“, rekao je analitičar, istakavši da to što se danas dešava u Venecueli nije legitimno.
Leganjoa je podsetio da je još u aprilu 2018. godine na 8. samitu Amerike u Limi, potpredsednik SAD Majk Pens predložio finansiranje onih latinoameričkih država koje prihvate građane, izbegle ili izbačene iz Venecuele.
„SAD su ih iskoristile kako bi celom svetu rastrubile da postoji politička kriza u toj državi, a Venecuela je imala obavezu da odgovori. Tokom poslednjih nedelja i meseci, građani Venecuele se svi više vraćaju u svoju zemlju“, navodi stručnjak.
Ali, Trampova administracija je nastavila da potpiruje vatru i 23. januara je, osim podstrekivanja različitih akcija uperenih protiv Madura, kao i protestne šetnje, još priznala i Huana Gvaida kao predsednika Venecuele.
„Samoproglašenje Gvaida je neustavno. Ustav Venecuele vrlo precizno kaže da zakletvu predsednik može da položi samo pred Narodnom skupštinom ili Vrhovnim sudom, bez obzira na okolnosti“, kaže naš sagovornik.
Prema mišljenju eksperta, „isti scenario“ korišćen je tokom sporne promene vlasti i vojne intervencije u Libiji 2011. godine, takođe sa učešćem američke vojske.
Leganjoa smatra da su društvene mreže najjednostavniji kanal za širenje lažnih vesti.
„Svojevremeno je održan isti takav ili još brojniji miting, odnosno marš čavista — pristalica sadašnje, legitimno izabrane vlasti, međutim, o njemu mediji nisu pisali. Ništa se ne govori o ljudima koji vredno rade i pokušavaju da žive novi život“, konstatuje analitičar.
Leganjoa apeluje da se zapitamo koliko dugo će SAD držati Madura u dilemi da li da stavi sav ulog na polje mira ili na polje revolucije. Zasad je jasno da Maduro bira mir.