Delimična blokada američke vlade odražava se i na sve druge službe Savezne vlade SAD, dok službe u državnim administracijama 50 saveznih država normalno funkcionišu, objašnjava Pavić krizu koja je nastala zbog dubokog nesporazuma između Donalda Trampa i demokrata u SAD.
Prema rečima našeg sagovornika, zaposleni u ključnim službama, što iznosi oko polovine savezne administracije, i dalje dolaze na posao i primaju plate, dok je druga polovina, njih oko 400.000 — poslata kućama.
Diplomate i „bezbednjaci“ višeg ranga u inostranstvu moraju da dolaze na posao i bez plate, ali zbog polovine „administrativaca“ koji su poslati kućama, na telefone Bele kuće kao i ambasada SAD u inostranstvu „javljaju“ se govorni automati umesto živih osoba, dodaje naš sagovornik.
„Cela zemlja će biti poremećena ako ovo bude potrajalo. Naravno, to će se odraziti i na privredu jer će ti ljudi malo smanjiti svoje izdatke. Što se tiče ekonomskog dela, još neće biti preteranih posledica, ali što duže bude trajalo — hoće“, kaže Pavić.
Što se tiče ugleda Amerike, ovo samo doprinosi slici koja već postoji u svetu oko sukoba između Trampa i političkog establišmenta.
„I sad je u ovom trenutku najzanimljivije ko će prvi da popusti, jer ko bude prvi popustio, ovaj drugi će dobiti velike političke poene“, ističe Pavić.
Ovaj ideološki razlaz produbio je zid koji bi trebalo, po Trampovom nalogu, da bude izgrađen na granici sa Meksikom. Novoizabrana demokratska većina u donjem domu Kongresa neće ni da čuje za zid, a Tramp je shvatio da ako se ne vrati ispunjavanju obećanja, ne samo da neće dobiti izbore, nego neće imati ni dovoljnu podršku u borbi koja mu predstoji u naredne dve godine, kada bi mogao da bude pokrenut i njegov impičment.
Pavić dodaje da će obe strane „možda probati da nađu neka kreativna rešenja“, jer postoji nervoza, posebno u redovima Kongresa, ali i među nekim republikancima koji su podržavali Trampa, poput Lindzija Grejama, koji savetuje američkog predsednika da privremeno popusti.
„Sad je samo pitanje ko će prvi da trepne jer ovo je igra pokera. Ovo je jedna politička drama na svetskoj pozornici i ko bude popustio, taj će umnogome odrediti dalji tok i ton političkog života u Americi. Ovo je jako zanimljivo i indikativno u vezi cele borbe, unutrašnjeg rasula, pa čak i unutrašnjeg građanskog rata, na političkom planu koji je zahvatio SAD posle izbora Trampa za predsednika“, ističe sagovornik Sputnjika.
Međutim, kad je reč o diplomatiji SAD, u isto vreme Pompeo je na velikoj turneji po Bliskom istoku, gde pokušava da smiri saveznike zbog američke odluke o povlačenju iz Sirije, a postoje i svakodnevne varnice na relaciji SAD—Turska, što pokazuje da se bitne diplomatske aktivnosti i dalje dešavaju.
Diplomatija SAD ima svoje prioritete koji ne staju, što pokazuje i aktivnost američkog ambasadora u Nemačkoj, koji preti Nemcima da treba da obustave projekat „Severni tok 2“.
Akciju jednog srpskog tabloida koji je američkom ambasadoru Kajlu Skotu poklonio „humanitarni paket“ sadržine litar ulja, po kilogram šećera, brašna i jabuka, tost hleb i 200 grama čvaraka, sagovornik Sputnjika smatra duhovitom i veruje da ne bi trebalo da bude shvaćena negativno od strane diplomatskog osoblja SAD u Beogradu.
„Ako ovo potraje, biće toga sve više. Ako ovo potraje još mesec dana, mogli bismo da organizujemo skupljanje nekakve humanitarne pomoći. Recimo, da svi nosimo konzerve hrane, sardine, pa možda čak i našu dotrajalu odeću, do američke ambasade da im se nađe. Da pokažemo da znamo šta znači nedostatak novca, da vide kako to izgleda i da im mi malo šaljemo ’krpice‘, kao što su oni slali nama i kao što nam ih nude i sada, ne bismo li mi zaboravili šta nam je rađeno pre 20 godina“, kaže Pavić.
Na pitanje da li možemo očekivati da popusti američki pritisak na Srbiju u vreme kad savezna administracija ne funkcioniše punim kapacitetom, Pavić odgovara da taj pritisak popušta upravo zbog tog unutrašnjeg rata u SAD.
On je citirao Obrada Kesića, koji je rekao da Kosovo nije u prvih deset prioriteta Trampove administracije, a da čak ni EU nije među prvih sedam.
U svetlu svega drugog što se dešava, po sili stvari i po tome što Amerika više nema tu jedinstvenu poziciju broj jedan, čak jedine supersile, a što se umnožavaju frontovi koje je ona sama napravila — pritisak je popustio.
„Važno je znati — oni nama ne mogu da nametnu više nikakvo rešenje. Čak i da nema ove blokade to bi bilo tako, a naravno, ako ova blokada bude trajala duže, to će se još više odražavati na to da će njihov uticaj i mogućnost pritiska na nas biti sve manji. I na kraju, ja sam spreman da dam dinar za američkog ambasadora, da doniram dinar za Ambasadu, da može nastaviti da funkcioniše. I ja se nadam da će se i drugi priključiti toj inicijativi“, zaključio je Pavić.