Većina građana EU protivi se proširenju Unije novim članicama u narednim godinama, dok istovremeno u zemljama kandidatima i dalje prevladava podrška članstvu u EU i uverenje da bi to bilo korisno, pokazalo je najnovije istraživanje Eurobarometra koje sprovodi Evropska komisija.
Već dugo se govori da postoji neka vrsta zamora od proširenja EU i ona je proteklih godina primajući i neke nove države u svoje članstvo, a gledajući im u mnogo čemu kroz prste, zapravo dovela do toga da se problemi u EU uvećaju, dodaje Adamović.
„Sa druge strane, EU je već neko vreme u ozbiljnoj političkoj i ekonomskoj krizi i to ovih dana vidimo i tako što se u nekoliko vrlo važnih zemalja održavaju protesti građana koji već dugo osećaju da su u EU koja je trebala da im omogući mir, rad, red, stabilnost i ekonomsko blagostanje, ali da su sve te njihove nade izneverene. Ekonomska situacija je sve gora i gora, nejednakost između tankog sloja elite i sve većeg broja građana EU sve veća i veća“, kaže Adamović.
On dodaje da je u proteklih nekoliko godina veliki uticaj na EU imao dolazak miliona migranata koji menjaju demografsku sliku i vrše veliki pritisak na socijalni sistem zemalja članica.
Takođe, građani EU promenom zakonodavstva gube sve više socijalnih prava, osećaju da je teret poreza koji se na njih svaljuje sve veći, a u Evropi sve više vlada strah od terorističkih napada. EU se nalazi na velikoj raskrsnici i to građani i te kako osećaju.
Vlada velika neizvesnost kad je u pitanju sama budućnost EU, a ima i glasova koji tvrde da bi za deset godina EU mogla da se raspadne, smatra Adamović.
„Naravno, pored ’bregzita‘, svaki čas se pominje mogućnost da i neke druge države u određenom trenutku napuste EU, a sa druge strane, rast suverenističkih ili nacionalpopulističkih pokreta u Evropi poslednjih godina takođe dovodi u pitanje dosadašnju politiku EU, odnosno briselskih elita koje nemaju adekvatan odgovor na krizu koja se dešava u EU“, kaže Adamović.
U tom smislu, svakako će sledeći evropski parlamentarni izbori u maju sledeće godine gde se očekuje značajan uspon evropskih suverenističkih stranaka, itekako uticati na budućnost same EU.
Komentarišući rezultate istraživanja po kojima proširenje najveću podršku uživa u Španiji (71 odsto), Poljskoj i Litvaniji (66 odsto), Rumuniji (65 odsto), Mađarskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (61 odsto) dok su najveći protivnici Finska (64 odsto), Francuska (62 odsto), Nemačka (61 odsto) i Austrija (58 odsto) Adamović kaže da se pokazalo da u onim državama koje ekonomski još uvek dobro stoje, više ne postoji raspoloženje ka proširenju.
Druge države koje imaju brojne ekonomske i demografske probleme, kao i probleme nezaposlenosti, podržavaju proširenje, dok sa druge strane građani tih država napuštaju svoje zemlje i sele se u neke druge krajeve EU u potrazi za poslom.
„Sličnu stvar možemo da primetimo i kod država koje su potencijalni kandidati. I dalje postoji određeni entuzijazam kad je priključenje EU u pitanju i verovatno je na prvom mestu to što je ulazak u EU za te građane još neka vrsta ulaska u ’obećanu zemlju‘, gde će moći da postignu određeno ekonomsko blagostanje, ako ne u svojoj, onda u nekoj drugoj državi“, kaže Adamović.
Međutim, veliko je pitanje ne samo kakva je budućnost EU već i koliko je u ovom trenutku mogućnost proširivanja Unije zaista ostvariva.
Kad je Srbija u pitanju, pre nekoliko dana imali smo posetu nemačkog poslanika Petera Bajera iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije, koji nam je jasno stavio do znanja da bez priznanja nezavisnosti Kosova nema ulaska u EU, podseća Adamović.
„Ako uzmemo to u obzir, pitanje je koliko u ovom trenutku i da li uopšte naše evropske integracije koje predugo traju, uopšte imaju nekakvog smisla“, zaključio je Adamović.
Standardni Eurobarometar za jesen 2018. godine sproveden je između 8. i 22. novembra na uzorku od 32.600 ljudi širom EU i u zemljama kandidatima Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj, kao i u nepriznatoj turskoj republici Severni Kipar.