Za antiruski dokument glasalo je 66 zemalja, protiv je bilo 19, a uzdržanih većina — 72.
U rezoluciji se izražava „ozbiljna zabrinutost zbog postepene militarizacije Krima od strane Rusije kao okupacione sile“, kao i situacije na Crnom i Azovskom moru.
U rezoluciji se ističe da je „prisustvo ruskih vojnih snaga na Krimu u suprotnosti sa nacionalnim suverenitetom, političkom nezavisnošću i teritorijalnim integritetom Ukrajine“. U petoj tački operativnog dela takođe sadrži osudu Rusije zbog izgradnje mosta preko Kerčkog moreuza.
„(Generalna skupština) takođe osuđuje rastuće vojno prisustvo Ruske Federacije u delovima Crnog mora i Azovskog mora, kao i ograničenja koja je Rusija uvela za prolazak stranih brodova na Azovskom moru“, ističe se u istom paragrafu.
Potpisnici su pozvali Moskvu da prekine destabilizaciju situacije na poluostrvu, isporučujući na „teritoriju Ukrajine“ oružje, uključujući i „nuklearne letelice i rakete, oružje i municiju“.
Autori dokumenta izrazili su zabrinutost zbog „brojnih vojnih vežbi ruskih oružanih snaga“ na Krimu, što bi moglo da „ugrozi regionalnu bezbednost, kao i da ima značajne dugoročne negativne ekološke posledice“.
Moskva je na usvajanje dokumenta reagovala sa žaljenjem. „Grupa država-članica UN, prvenstveno iz NATO-a i EU, ohrabruje Ukrajince da počnu sa izvršavanjem novih zločina i provokacija u ime zapadnih političkih ambicija“, istakao je zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski na nalogu misije na Tviteru.