Iako je i „Volstrit džurnal“ posvetio tekst stanju u Evropi, koji je za poentu imao da je Evropa u nevolji, „Politiko“ navodi da je Evropa „užasnu godinu“ preživela manje-više netaknuta.
Uzimajući u obzir pregršt nevolja u Evropi, građanstvo je iznenađujuće optimistično, a ankete ukazuju da je oni podržavaju najviše u periodu ove generacije, dok je evro na rekordno visokom nivou.
Paradoksalno je, kako navodi „Politiko“, da se svima čini da je Evropa konstantno na pragu katastrofe, ali da ona nikad ne dođe.
Širom kontinenta (sa pojedinim izuzecima, navodi „Politiko“), vozovi stižu na vreme, zdravstvo i obrazovni sistemi su pristupačni i u dobrom stanju, pravosuđe je fer, a gradovi bezbedni.
Ekonomija, iako „nategnuta“, i dalje raste, a nezaposlenost na nivou Evropske unije je na najnižem nivou od 2000. godine, iako je ona problem u pojedinim državama.
Evropa je uspela da se izbori za trgovinske sporazume sa Kanadom, iako su takvi sporazumi, kako navodi „Politiko“ „pod opsadom“.
„Iako je lako odbaciti Evropu kao mesto gde ništa zaista ne radi (Grčka, bregzit, migracije, Žan Klod Junker), nekako većina stvari radi“, navodi „Politiko“, dodajući da je čak i većina populista odustala od ideje da napusti EU.
Lako je optužiti medije za lošu reputaciju Evrope, ali pravi krivci su njeni politički lideri, navodi se u tekstu.
Počevši sa krizom evra, političari su koristili pretnju evropske propasti kao „retoričku palicu“.
„Ako evro propadne i Evropa će“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel 2010. godine kada je pokušavala da dobije podršku za svoji izlaznu strategiju.
Evropski komesar Francuske Pjer Moskovisi izjavio je 2016. godine da se Evropa mora promeniti ili „rizikuje da umre“.
Nemački komesar Ginter Etinger rekao je u septembru da je Evropa u „smrtnoj opasnosti“, dok je pokušavao da obezbedi podršku za svoj nacrt budžeta.
Postoji opasnost da će se ta njihova predviđanja ipak ostvariti. Ne prođe nijedna nedelja bez nekog velikog izazova za budućnost Evrope.
Nedavna odluka Merkelove da odstupi sa čela svoje stranke dovela je do novih dramatičnih predskazanja.
„Gardijan“ je upozorio da njen skori odlazak ne predstavlja samo značajan izazov za EU, već i da bi on mogao da ima „kobne posledice“.
List je naveo da se možda radi o najvećem izazovu za Evropu još od tridesetih godina 20. veka.
Poslednja u nizu drama za EU jesu protesti francuskih „žutih prsluka“. Neki se brinu da bi revolucija mogla da zahvati Evropu, navodi „Politiko“.
Nemci su uznemireni zbog odgovora francuskog lidera Emanuela Makrona, posebno zbog njegove odluke da većom potrošnjom novca odobrovolji demonstrante — kao da bi se čitav kontinent urušio ako bi Francuska (i Italija) prekoračile ciljni budžetski deficit EU od tri odsto.
U međuvremenu, evropski liberali se okupljaju da spasu francuskog predsednika. Za neke on je „novi evro“.
„Ako Makron padne i Evropa će pasti“, rekao je Henrik Enderlajn, istaknuti nemački akademik u kolumni za „Špigl“.
Ukoliko nas je protekla decenija stalnih kriza ičemu naučila, to je da šta god da se sledeće desi, evropska propast je najmanje moguća, navodi se u tekstu.
Međutim, jasno je da će ona biti drugačija. Sa sve starijom populacijom i glomaznom birokratijom, EU možda neće postati sledeći svetski ekonomski motor. Na globalnoj sceni Evropa neće biti ta koja uspostavlja trendove. Ali njeni građani će nastaviti da je podržavaju, iz straha od toga šta može da se desi ako nje više ne bude, zaključuje „Politiko“.