Prvi osetili evropski lom: Šta je suština nove Orbanove politike prema Istoku?

U nastojanju da od mađarske napravi respektabilnu političku i ekonomsku silu, oko koje će se okupiti ostale centralnoevropske zemlje, Orban je proklamovao politiku otvaranja prema Istoku. Ne odustajući od obaveza koje ima prema Zapadu, Orban pokušava da od Mađarske napravi most saradnje.
Sputnik

Dva nedavna događaja, davanje azila bivšem makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom i isporučivanje dva ruska državljanina Rusiji umesto Americi, koja ih tereti za nezakonitu trgovinu oružjem i podsticanje terorizma, ponovo su u fokus pažnje zapadnih medija i političara stavili Mađarsku i njenog premijera Viktora Orbana.

Oštro saopštenje Stejt departmenta sročeno je tako da se američke diplomate pitaju da li je Mađarska i dalje prijatelj i saveznik njihove zemlje, dok zapadni mediji iznova pokreću priču o Orbanu i Mađarskoj kao ruskom „Trojanskom konju“ u srcu Evrope.

Zaista, Viktor Orban ne može da se uklopi ni u jedan kalup u kojem su Brisel i Vašington navikli da drže male države. Umesto da, kao što pačići bezuslovno slede patku, Mađarska politika sledi glavni tok zapadne politike, Budimpešta izlazi sa originalnim i nezavisnim planovima i vizijama svoje budućnosti, u kojima podjednako važnu ulogu igraju, kako Zapad, tako i Istok.

U tom ključu trebalo bi posmatrati i Orbanovo lakonsko odmahivanje rukom po pitanju Gruevskog i ne manje ležernu izjavu da je u slučaju isporučivanja ruskih državljana, oca i sina Ljubišina, u pitanju uobičajena međunarodna praksa.

Otvaranje prema drugoj strani

Orban je, u svom nastojanju da od Mađarske napravi respektabilnu političku i ekonomsku silu, započeo komplikovanu igru u kojoj ne odustaje od EU i savezničkih obaveza prema NATO-u, dok sa druge strane, proklamuje političke i ekonomske programe koji promovišu saradnju sa Istokom, odnosno sa Kinom i Rusijom.

Cilj političko-ekonomskog programa nazvanog „Otvaranje prema Istoku“, zvanično proklamovanog 2011. godine, bio je smanjenje zavisnosti mađarske ekonomije od Zapada, posebno od drugih članica EU, kroz razvoj privrednih odnosa sa državama Istoka, posebno sa Kinom.

Orban: EU želi da stvori evropsku imperiju

„Plovimo pod zastavom Zapada, dok ekonomski vetrovi duvaju sa Istoka“, rekao je Orban u jesen 2010. godine, da bi u jesen naredne godine najavio da će Kina, Južna Koreja i Japan postati važni ekonomski i trgovinski partneri Mađarske.

Odmah se pristupilo formiranju međuvladinih komiteta za ekonomsku saradnju sa zemljama Istoka i otvaranju mađarskih trgovinskih predstavništava u Pekingu, Moskvi, Astani, Abu Dabiju, Singapuru, a mađarska trgovinska predstavništva dobili su i Turska, Azerbejdžan, Gruzija, Saudijska Arabija, Vijetnam, Kuvajt, Alžir, Makedonija, Ukrajina i Brazil. Nedavno je otvoreno i mađarsko trgovinsko predstavništvo u Šangaju.

Za glavnog „operativca“ sprovođenja politike istočnog otvaranja Orban je imenovao svog dotadašnjeg portparola i sadašnjeg ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, koji je, dok je obavljao dužnost državnog sekretara u Ministarstvu za spoljne poslove i međunarodne ekonomske veze, bio kopredsedavajući u 22 međuvladina mešovita komiteta. Za 18 meseci Sijarto je bio u 34 službene posete u 28 zemalja, prešavši 250.000 kilometara i obišavši Zemlju šest puta.

Azijsko poreklo naroda

Iako je koncept „Otvaranja prema Istoku“ prevashodno ekonomski projekat, on ima i svoju političku, socijalnu, a možda i ideološku dimenziju, iz koje Vlada Mađarske crpi legitimitet za svoje poteze.

Mađarski zvaničnici uporno naglašavaju azijsko poreklo svog naroda.

„Politika otvaranja prema Istoku ne znači samo jačanje ekonomskih odnosa sa ovim udaljenim zemljama, već takođe ukazuje da Mađarska nije zaboravila svoje azijske korene“, izjavio je 2013. godine tadašnji potpredsednik Parlamenta Mađarske Šandor Lešak.

Orban dočekao Erdogana: Zapadnim svetom dominira osećaj nesigurnosti
I sam Orban jednom prilikom prošle godine se osvrnuo na „turkijsko“ poreklo Mađara. Mađari su ponosni što su potomci hunskog kana Atile, rekao je tada Orban, ponosni su na svoje hunsko-turkijsko poreklo i na jezik koji je povezan sa turkijskim jezicima. Prema Orbanovim rečima, prošla su vremena kada nije bilo u redu reći Mađaru da je „Azijat“, jer sada, kada se pogledaju impresivna dostignuća turskih naroda, reći Mađaru da je Azijat je pohvala.

Mađarska, koja je od 2014. godine bila posmatrač u Savetu turkofonih država, ovog novembra je postala stalni član na sastanku te organizacije u turskom gradu Izmiru.

Turanska teorija, kako se naziva teorija o azijskom, a ne ugro-finskom poreklu Mađara, ima i svoju mračnu stranu, koju protivnici stalno spočitavaju Viktoru Orbanu. Tu teoriju prihvatili su svojevremeno mađarski fašisti (Strelasti krstovi), koji su je koristili kako bi naglasili „superiornost mađarske rase“.

Gde je tu Rusija?

Za razliku od udaljenih država Dalekog Istoka, mađarsko-ruski odnosi imaju teško istorijsko nasleđe, počevši od 1848. godine, kada je zahvaljujući ruskoj intervenciji ugušen mađarski pokret za nacionalno oslobođenje od Habzburga, do još težeg iskustva sovjetske intervencije iz 1956. godine, kada je ugušena mađarska antikomunistička revolucija.

Ipak, bez obzira na nasleđe, zajednički interes je pronađen, o čemu svedoči i dinamika kontakata dve strane. Premijer Orban najmanje jednom godišnje sreće se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ove godine imali su čak dva susreta — prvi tokom Svetskog prvenstva u fudbalu i drugi u septembru.

Na oba susreta razmatrana su, barem je tako zvanično objavljeno, ekonomska pitanja. Mađarska je obezbedila novi ugovor sa „Gaspromom“, ušla u igru oko nastavka gradnje gasovoda „Turski tok“ i obezbedila nastavak ruskih investicija u nuklearnu elektranu „Paks“.

Na nedavno održanom sastanku Rusko-mađarskog međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju, od mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta mogli smo da saznamo da se rusko-mađarska ekonomska saradnja stabilizovala nakon pada izazvanih antiruskim sankcijama. Ekonomska saradnja, prema Sijartovim rečima, porasla je za 17 odsto u prvih osam meseci ove godine, a gubitak od 7 milijardi evra, koji je napravljen usled sankcija, mađarske kompanije mogu da nadoknade, siguran je Sijarto.

Otkriveno zašto je Orban bio u Moskvi. Putin je doneo odluku
Orbanova „dvostruka“ politička igra

Na političkom planu stvari stoje unekoliko komplikovanije nego što je slučaj sa ekonomskom saradnjom. Sa jedne strane, Orban ne odustaje od članstva u EU i NATO-u, dok sa druge gradi odnose sa Rusijom.

Zbog toga je, u skladu sa doktrinom o ujedinjenoj centralnoj Evropi, proklamovao tezu o tom regionu kao mostu između Istoka i Zapada. Naravno sa centralnom ulogom Mađarske.

„Mađarski je nacionalni interes da saradnja između dva dela Evrope bude što je moguće bolja“, poručio je Orban iz Moskve u septembru.

Našavši se u raskoraku zbog obaveza prema Zapadu od kojih ne sme ili ne želi da odustane i namera da geopolitički pozicionira Mađarsku kao ključnog evropskog (ili barem srednjoevropskog) igrača prema Istoku, Orban balansira kao da čeka da vidi koja će strana prevagnuti kako bi svoju zemlju svrstao na pobedničku stranu.

Iako se oštro protivio antiruskim sankcijama (Evropa je time, kako je rekao, pucala sebi u nogu), on im se pridružio, Vlada Mađarske je čak, sledeći britanski primer, proterala jednog ruskog diplomatu iz Budimpešte.

Međutim, način na koji je to urađeno, kao i način na koji je Moskva uzvratila, proterujući jednog mađarskog diplomatu, tiho, bez teških reči i najava daljih mera, ukazuje kao da je sve to urađeno u međusobnom dogovoru. Odnosno, kao da je Moskva imala razumevanja za taj mađarski potez.

Slično se može videti i iz mađarskih reakcija na najnoviji rusko-ukrajinski konflikt. Dok ministar Sijarto zvanično izjavljuje da Mađarska podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, a Orban kaže da je Mađarska tom sporu na strani Ukrajine, dotle mediji koji važe za provladine, kao što su „Mađar Idok“ i „Mađar Hirlap“, otvoreno navijaju za Rusiju.

Orban upozorava EU zbog dve istorijske greške: Šta hoće evropske birokrate...
Tako, u analizi novinara „Mađar Idoka“, razlog najnovijeg sukoba u Azovskom moru leži u nameri pojedinih ukrajinskih krugova da spreče Petra Porošenka da dobije predstojeće izbore. Ukrajina je u članku opisana kao zemlja ophrvana korupcijom, dok ukrajinske vlasti služe stranim interesima. Prema analizi novinara „Mađar Hirlapa“, Ukrajina želi da u rat sa Rusijom uvuče, kako piše u članku, transatlantsku zajednicu.

Iz svega toga može se steći utisak da mađarska politika ne može da se tumači samo na osnovu zvaničnih izjava, već se u obzir moraju uzeti i poruke koje se šalju na alternativne načine. Tipično za Orbana i njegov nekonvencionalni stil vođenja politike.

Viktora Orbana i kritičari i pristalice nazivaju raznim imenima. Za prve je diktator i autoritarac, za druge je vizionar i prorok. Ali sasvim je sigurno da se ne može poreći činjenica da je prvi među evropskim političarima predvideo nadolazeće promene na globalnom planu. Verovatno u tome leži razlog njegove popularnosti širom Evrope, a ne u tome što je „demagog“ ili „populista“.

Restruktuiranje svetskog poretka, najava reformi EU (Evropa u više brzina), mađarska neslaganja sa briselskom politikom i sve veći ideološki jaz između briselske elite i običnih ljudi nisu Orbanu ostavili mnogo prostora, osim da se sprema na najgore — da ostane sam na vetrometini.

Zbog toga „Otvaranje prema Istoku“ liči na jedino razumno rešenje, kao uostalom i program u pet tačaka. Otvaranje trgovinskih predstavništava širom sveta pokazuje se kao jedna od mađarskih kompetitivnih prednosti u odnosu na druge države.

Sa druge strane, održavanje dobrih političkih odnosa sa Rusijom, makar oni bili i „ispod žita“, takođe je prednost u odnosu na države koje su zdušno podržale antiruske sankcije. Jer, jednog dana, kada konflikti između velikih prestanu, male države trpeće posledice, a kao pobednice izaći će one koje su uspele da ostanu uzdržane u meri da ne povrede osećanja i interese nijedne strane.

Komentar