Ova izložba je priča o životu i umetnosti. Prvi put je bila prikazana u Nacionalnom muzeju „Pikaso“ u Parizu 2017. godine povodom 100. godišnjice od kako su Olga i Pablo upoznali. Jedan od kustosa moskovske izložbe je i njihov unuk i direktor Muzeja „Pikaso“ u Malagi Bernar Rusi Pikaso. Iz arhive svog čuvenog pretka, Pikaso Mlađi je u Rusiju doneo porodičnu kolekciju nepoznatih radova koji su slučajno bili nađeni u koferu Olge Hohlove. Bernar Ruis Pikaso se nada da će ova izložba omogućiti posetiocima da saznaju nešto više o njegovoj baki, čiji je lik vremenom postao mitologizovan.
Kroz pet značajnih platna pogledajte razvoj romanse između slavnog slikara i ruske balerine.
Muza
Hohlova i Pikaso su se upoznali u Rimu 1917. godine, tokom rada na baletu „Parada“. Olga, rođena u Černigovskoj guberniji, šest godina pre toga je postala deo čuvene trupe „Ruski balet“ Sergeja Djagiljeva i počela da gostuje po Evropi i SAD. Mlada balerina je odmah postala slikareva muza. Pikaso je pratio svoju voljenu na svim gostovanjima i slikao njene portrete.
Interesantno je da je avangardista Pikaso slikao Olgu isključivo na realističan način. Priča se da je na tome insistirala sama balerina, koja nije bila poklonica savremene umetnosti i želela je da „prepozna svoj lik“ na platnu. Tako je počeo neoklasični period u Pikasovom stvaralaštvu. Iz ovog perioda potiče i čuveni „Portret u fotelji“, gde Olga kao sa trona „vlada životom i umetnošću“. Savremenici su smatrali da je Pikaso na tom platnu ulepšao svoju muzu. Pa ipak, fotografije predstavljene na izložbi mogu da demantuju takve tvrdnje.
Žena
Iako su prijatelji pokušavali da ubede 37-godišnjeg umetnika da se ne ženi, u julu 1918. godine par se venčao u pravoslavnoj crkvi Aleksandra Nevskog u Parizu. Mladenci su imali značajno mesto u pariskom društvu. Olga i Pablo su zajedno dobili novi društveni status, postali su značajne javne ličnosti.
Supružnici su svoje vreme provodili po salonima i dvorcima čuvene gospode. Ali gledajući portrete Hohlove iz tog vremena, teško da se može zaključiti da je ona bila zaista srećna.
Iako ih je zaista vezivala ljubav, a slava njenog muža vrtoglavo rasla, život Olge nije bio radostan. Svakodnevicu su joj mračile tužne vesti iz domovine. Rusija je u to vreme grcala u građanskom ratu. Poslednji put Hohlova je u Rusiji bila 1915. godine.
Posle Revolucije, ona cele tri godine nije imala vesti o svojoj porodici. Potom je Olga saznala da su se otac i brat priključili belogardejcima, dok su majka i sestra živele u potpunom siromaštvu.
Ovaj period je na moskovskoj izložbi dobio naziv „Melanholija“. Zaista, na svim Pikasovim platnima iz tog perioda, Hohlova deluje kao da je povučena u sebe. U njenom pogledu mogu se očitati zamišljenost i briga. Osim što se sekirala za zdravlje svoje porodice, balerina je morala da napusti scenu zbog povrede.
Majka
Godine 1921. bračnom paru se rodio sin Pol (Paulo). Pikaso je prvi put postao otac. U mnogim njegovim radovima tog perioda pojavljuju se radost i neuobičajena nežnost: umetnik je napravio desetine crteža žene i sina. Scene porodične idile svedoče o oživljavanju Pikasovog interesa za antiku i renesansu, koji se pojavio kada je tek upoznao Olgu.
U delima iz ciklusa „Materinstvo“, Olgu gotovo nećete prepoznati, jer je Pikaso prikazuje kao olimpijsko božanstvo. Ovaj period, očigledno, bio je jedan od najsrećnijih u Olginom životu, a ona gotovo sve vreme provodi sa sinom. Na fotografijama i amaterskim kratkim filmovima Hohlova izgleda radosno i bezbrižno: igra se s detetom, osmehuje se.
Čudovište
Međutim, problemi nisu tek tako nestali. Olgina porodica živi u siromaštvu, iako Pikaso u Rusiju redovno šalje novac, pa čak i svoja dela. Hohlova pati, brine se o majci, koja je pretrpela srčani udar. Svi pokušaji da organizuju sastanak su propali. Zbog prevelike brige o porodici i lošeg raspoloženja, kvare se i odnosi Olge sa mužem.
Godine 1925. u radovima Pikasa završava se period klasične lepote, koja se takođe zvao „Period Olge“. Tokom naredne decenije njen lik prelazi kroz zastrašujuće transformacije. Na platnu „Gola u fotelji“ iz 1929. godine više ne vidimo antičku lepoticu ili zamišljenu muzu, nego pravog monstruma — ružnu, bezobličnu figuru. U njoj ima više patnje nego ljubavi.
Žrtva
Poslednjih godina zajedničkog života sa Hohlovom, Pikaso se lomio između dve porodice: umetnik je pronašao novu muzu — 17-godišnju Mariju Terezu Valter. Ona je rodila Pikasu ćerku Maju i inspirisala novi period u njegovom stvaralaštvu. Pablo slika jedan od svojih najpoznatijih ciklusa — „Raspeća“.
Lik Olge postaje težak, Pikaso je predstavlja kao da je okamenjena. U radovima umetnika njegov brak liči na dvoboj, u kojem nema pobednika — samo žrtve.
Veza slikara sa Hohlovom se konačno završila 1935. godine i to veoma dramatično. Pikaso je čak ostavio umetnost — godinu dana nije slikao. Nije hteo da deli s Olgom imovinu, zato se zvanično nisu razveli do kraja njenog života. Olga je umrla od raka 1955. godine. Sve do poslednjih dana svog života pisala je Pikasu pisma.