Da budemo iskreni, možda neko i može da ostane ravnodušan kad ugleda pravog „fiću“. Ali prema maketi ovog automobila — koju je napravio Dušan Jakšić — teško.
Ovaj Smederevac i sam kaže da nije napravio najsavršeniju repliku popularne „zastave 750“.
Ipak, vreme u kojem je nastala (sumorne devedesete) i na koje se sve načine tadašnji srednjoškolac Dušan dovijao da je završi, ovoj maketi „fiće“ daju poseban pečat, pa ona za njenog tvorca nema cenu.
„Nudili su mi i novac za njega, ali od svog ’fiće‘ neću da se odvojim. Inače, volim ’fiću‘. Imam i jednog pravog“, kaže Dušan.
Na pitanje šta mu je bilo najteže, odgovara:
„Ništa mi nije bilo teško. Sve mi je bilo zanimljivo i predstavljalo izazov — da nađem način kako da napravim neki deo u ono vreme kada nije bilo dostupno toliko stvari kao danas. Uživao sam u tome da rešavam probleme i da improvizujem.
Pravljenje svakog dela sam shvatao kao neku vrstu igre. Na primer, kako da napravim sajlu? Uzmem PTT kabl, izvučem bakar, raspletem sajlu od bicikle, ispravim jednu žičicu, provučem kroz izolaciju od kabla i dobijem sajlu sa bužirom. Mnogo je još takvih primera. Izrada ove makete trajala je od septembra 1992. do marta 1994, ali teško je reći koliko je tačno tu radnih sati bilo. Nekad sam radio po ceo dan, nekad samo neko posle podne…“
Mnogi se oduševe na prvi pogled. Međutim, tek kada saznaju celu priču — u koje vreme i u kakvim uslovima je maketa rađena, sa koliko volje, entuzijazma i ljubavi prema automobilima, sa koliko truda i posvećenosti detaljima, tek onda je moguće shvatiti zbog čega je ova maketa toliko posebna, prenosi B92.
Kada saznate kako se tih godina mlađani Dušan dovijao da od raznih sitnica napravi detalje u motorskom prostoru i u kabini, koji će delovati zaista autentično, shvatate da ovo nije moglo da se realizuje bez velike ljubavi prema automobilima.
„Inače, pravio sam makete i pre ovog ’fiće‘, a među njima su ’opel olimpija‘ iz 1957, ’ševrolet Bel er‘ iz 1957 (odluka je pala nakon filma ’Prljavi ples‘ u kojem Patrik Svejzi vozi ovaj auto) i ’kadilak Eldorado‘ iz 1960. godine. Međutim, svi oni su rađeni u razmeri 1:43, a ’fića‘ je u razmeri 1:11 — može se reći da je i tehnički najnapredniji.“
„Karoserija je samonoseća — prvo sam napravio kostur. Osnovni profili, profil veze prednjeg trapa, centralni profil, zadnji poprečni i zadnji dužni su od pocinkovanog lima debljine 0,5 mm. Prednja i zadnja unutrašnja konstrukcija, kao i pod su od kartona debljine 1,0 mm. Zatim sam postavljao polustranice, krov, krila, prednji vezni lim…
Spoljne panele izradio sam od ultratankog papira u pet slojeva, slepljenih lepkom za drvo (tzv. papir-maše tehnika). Svaki panel je rađen zasebno. Kalup za njihovo oblikovanje izradio sam pomoću crteža u ortogonalnoj projekciji, potom napravio kartonski kostur, ispunio ga gipsom i obradio. Unutrašnja ojačanja panela vrata, bočnih strana i krova izrađena su od drveta, dok sam za ojačanje poklopca prtljažnika i motora koristio aluminijumski lim od 0,8 mm.“
Insistirao je na tome da vrata i hauba mogu da se zatvore.
„Vrata drže šarke od lima debljine 0,3 mm, a imaju mehanizam za otvaranje/zatvaranje. Dakle, da biste videli unutrašnjost, morate da povučete kvaku i otvorite vrata kao na pravom automobilu. Isto važi i za zadnju haubu, odnosno poklopac motora. Da biste otvorili prednju haubu (prtljažnik) — morate da povučete polugu ispod instrument table. U prtljažniku se nalazi rezervni točak, rezervoar goriva i rezervoar kočione tečnosti sa odgovarajućom instalacijom.“
Stižemo i do motora, koji je takođe vrlo zanimljiv.
„Motorni prostor — blok motora od kartona i drveta, glava motora i poklopac ventila od drveta, isto kao i karburator, pumpa za gorivo, pumpa za vodu i izduvna grana, hladnjak, ventilator i remenice od kartona, izduvni lonac od papira u slojevima i PVC cevi prečnika 3 mm, kompezaciona posuda rashladnog sistema od plastike oblikovane vrućim postupkom u kalupu, razvodnik paljenja od drveta…“
Dok zatvara zadnju haubu, Dušan nastavlja da objašnjava kako je izrađivao razne detalje.
„Branici su od drveta, obloženi alu-folijom, brisači od lima (0,3 mm) i gume, stakla od PVC folije (0,3 mm), ram stakala od kartona. Farovi izrađeni od kartona, obloženi aluminijumskom i PVC folijom, ukrasne rozete od bakarnog lima (0,5 mm), obloženim alu-folijom. Migavci od plastike oblikovane vrućim postupkom u kalupu i iznutra obojeni, imaju gumenu zaptivku do karoserije.“
„Kabina — obloga krova od kože, sedišta imaju bakarnu konstrukciju presvučenu tapacirom od crnog pliša. Prednja sedišta funkcionalna — pomeraju se za ulazak pozadi. Pod obložen bordo-crnim somotom. Volan od bakra sa kombinovanim prekidačem za migavce i svetla. Prednji panel ima PVC oblogu i ukrašen aluminijumskom lajsnom; opremljen glavnim prekidačem za svetla i pikslom. Instrument tabla od kartona sa brzinomerom, pokazivačima temperature i količine goriva.“
„Vešanje je naročito zanimljivo. Prednje je nezavisno, 100 posto funkcionalno. Lisnata opruga (gibanj) od čeličnog elastičnog lima (od opruge iz budilnika) u tri sloja, spojena zakovicom i pričvršćena vijcima od 1 mm za šasiju. Gornje viljuške i nosači rukavca od pocinkovanog lima, rukavac od pocinkovanog lima sa bakarnom osovinom točka. Elementi trapa međusobno spojeni vijcima i navrtkama od 1,5 mm. Spone od bakra. Točkovi se pomeraju levo-desno, ali volan nije funkcionalan. Mogao je da bude — problem je bio suviše tehnički zahtevan u ono vreme, zbog nedostatka neophodnih materijala i delova.
Zadnje vešanje nezavisno, 100 odsto funkcionalno. Viljuške od pocinkovanog lima sa bakarnim osovinama točka i zavojnim oprugama prečnika 10 mm — spojene osovinicama za šasiju i osigurane lemljenjem. Točkovi mogu da se skidaju. Gume su ’gotov proizvod‘, dok su felna i ratkapna pravljene.“
„Krajem 1993. bio je konkurs za makete automobila za 100. emisiju SAT. Ja sam imao jedan drugi model ’fiće‘ iz 1964, koji nije bio ovako detaljno i precizno urađen. Poslao sam ga i nadao se nagradi. Dodeljene su prva, druga i treća nagrada drugim radovima, na moje razočarenje, ali onda iznenađenje — dobio sam posebnu nagradu van konkurencije, pošto je moja maketa bila mnogo bolje urađena“, priseća se Dušan.
U martu 1994. pozvan je na sajam automobila da izloži nagrađenu maketu. Međutim, on je poneo i ovu novu maketu, koja je bila vrlo lepo prihvaćena. Izlagao je na sajmu i sledećih nekoliko godina.
Nagradu je dobio i od fabrike automobila „Zastava“, u koju je pozvan da pogleda čitav proizvodni proces i da poseti njen Institut za razvoj.
Poslednji put je 2003. izlagao maketu na sajmu, ispred društva ljubitelja „fića“ — „Nacionalna klasa“ iz Zemuna. Naime, Dušan ima i pravog „fiću“, starijeg od njega par godina, kojim je išao na brojne skupove, obilazio Srbiju, Bosnu, Hrvatsku…
Pozvani su na sajam kao udruženje povodom stogodišnjice dolaska prvog automobila u Srbiju.
Nažalost, klub „Nacionalna klasa“ više ne postoji. Ostali su, ipak, drugi klubovi ljubitelja i mnogo entuzijasta, kao što je Dušan Jakšić, zahvaljujući kojima „fića“ i dalje živi.