Ove podatke je naveo Centar za analizu strategija i tehnologija u knjizi „Strašno nebo. Avijacija u savremenim sukobima“. Prema mišljenju autora, akcije ruske avijacije pokazale su se kao najuspešnije u svetskoj praksi za poslednjih 20 godina.
Za razliku od Zapada, Rusija je u Siriji povukla neočekivani potez, tako što se po prvi put u istoriji oslonila na vazdušne snage, umesto na kopnene. Vazdušno-kosmičke snage, koje su transformisane iz ratnog vazduhoplovstva uoči operacije u Siriji, rasporedile su grupu aviona u bazi Hmejmim.
„Akcije ruskog vazduhoplovstva u Siriji su veoma važna operacija. Prvi put za vreme postsovjetskog perioda one su omogućile da se uvežba raspoređivanje ’ekspedicione‘ grupe aviona“, izjavio je direktor Centra za analizu strategija i tehnologija, jedan od autora knjige „Strašno nebo“, Ruslan Puhov.
Štaviše, prema rečima Puhova, ova operacija je u trenutku prestigla zapadne partnere u smislu potencijalnog izvoza oružja. Efikasnost udara pokazala je potencijal ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga. Kao rezultat toga, počeli su da stoje u redu za ruskim avionima i helikopterima. Posebno su se istakli lovci-bombarderi Su-34, lovci Su-30M, kao i helikopteri Mi-28 i Ka-52.
Ali uprkos svemu, nema rata bez gubitaka. Sirijski pesak i visoravni progutali su dva bombardera Su-24M i jednog lovca-bombardera Su-25SM. Još dva aviona su izgubljena za vreme poletanja i sletanja sa nosača aviona „Admiral Kuznjecov“. Dakle, samo jedan avion je izgubljen tokom terorističkog napada.
Podsetimo, 3. februara 2018. godine major Roman Filipov, koji je pilotirao avionom Su-25, oboren je u provinciji Idlib. Filipov je uspeo da se katapultira i stupio je u direktan okršaj sa teroristima. Kada je ostao bez municije, major se razneo granatom, kako ne bi bio zarobljen.
Operacija u Siriji, osim vojnih zadataka, pomogla je u ostvarivanju dodatnih ciljeva. Tako su se tokom sirijske kampanje isprobala i najnovija visoko precizna izviđačka i udarna sredstva, koja su omogućila da se izbegnu civilne žrtve prilikom napada na položaje terorista.
Ta sredstva su očigledno nedostajala koaliciji na čelu sa SAD, koja je takođe učestvovala u sirijskom sukobu. Prema rečima autora knjige „Strašno nebo“, vazdušni napadi aviona koalicije su skoro uvek bili praćeni znatnim brojem civilnih žrtava. Međutim, SAD i njeni saveznici konstantno umanjuju broj žrtava među lokalnim stanovništvom. Oni priznaju da je samo 178 civila poginulo njihovom krivicom, nazivajući ih „nenamernim žrtvama“.
Ruske Vazdušno-kosmičke snage su uništile izvor finansiranja terorista, čiji su se prihodi od nafte nakon toga smanjili sa 50 na pet miliona dolara mesečno.
Kako ocenjuju autori knjige, koalicija na čelu sa SAD uspela je da izbegne gubitke u vazduhoplovstvu. Nekoliko bespilotnih letelica i helikoptera se srušilo iz isključivo tehničkih razloga.
„’Talibani‘ su 2003. pokrenuli masovne napade, što je na kraju dovelo do širenja njihovog uticaja. Kao rezultat toga, SAD i Ujedinjene nacije usmerile su se na povećanje snaga do 130 hiljada ’bajoneta‘, dok sovjetski kontinent u Avganistanu ni na svom vrhuncu nije prelazio brojku od 109 hiljada“, izjavio je jedan od autora knjige Aleksandar Jermakov, ocenjujući tok vojnih operacija SAD i njihovih saveznika u Avganistanu.
Autori knjige zaključuju da se lokalni konflikti sa upotrebom avijacije u Jugoslaviji, Jemenu, Iraku, Libiji, Avganistanu i Siriji moraju proučavati, kako bi se izvukli potrebni zaključci i naučile lekcije.