Iako informacija da međudržavni sporazum o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine ističe 2019. godine zvuči kao nešto što je jako daleko od nas, građani Srbije koji su se devedesetih godina smrzavali tokom energetskih sankcija međunarodne zajednice, znaju da je i te kako važna za Srbiju.
Naša zemlja tada nije imala skladište prirodnog gasa, međutim, kada je 2006. i 2009. godine zbog prestanka tranzita ruskog gasa preko Ukrajine bila velika kriza sa snabdevanjem, gas je mogao da se povuče iz skladišta u Banatskom dvoru i obezbedi sigurno snabdevanje bolnica, prehrambene i drugih industrija koje ne mogu da zaustave postrojenja, pa i toplana koje greju većinu gradova u Srbiji.
Najava proširenja skladišta u Banatskom dvoru je nastavak strateškog projekta za našu zemlju, kaže za Sputnjik odličan poznavalac energetskog sistema Jelica Putniković. Ona podseća da su Rusi u njega ušli u paketu sa privatizacijom Naftne industrije Srbije i pričom o izgradnji gasovoda Južni tok.
„Podzemno skladište ’Banatski dvor‘ zapravo je kompanija koja je u većinskom ruskom vlasništvu 51 odsto. Oni su je finansirali, a bilo je i stručne saradnje oko završetka prve faze. Odmah se došlo na ideju o tome da se kapacitet poveća na milijardu kubnih metara gasa u drugoj fazi razvoja. Sada se govori o 750 kubnih metara, pretpostavljam da je zapravo reč o tehničkim razlozima i da trenutno nema mogućnosti ili bi bilo preskupo da se kapacitet povećava na milijardu kubnih metara gasa“, kaže sagovornica Sputnjika.
Radovi na proširenju skladišta trebalo bi da počnu krajem juna sledeće godine, a vrednost projekta je oko 70 miliona dolara. Osim povećanja ukupnog, očekuje se i povećanje dnevnog kapaciteta sa sadašnjih pet na deset miliona kubika na dan. Završetak druge faze Banatskog dvora je jako važan za Srbiju, jer već naredne godine Rusija više neće moći da nam šalje gas preko će, ako ne potpuno, onda veliki deo gasa koji šalje preko Ukrajine, ali to nije jedina neizvesnost koja nas očekuje, kaže Jelica Putniković.
„Ne znamo šta će biti sa drugom cevi Turskog toka, da li će biti napravljen gasovod koji će gas od Turske, preko Bugarske voditi do Srbije i dalje u Evropu. Sa postojećim gasovodom iz Mađarske ne možemo da obezbedimo dovoljno gasa u ekstremnim situacijama kada su velike hladnoće ili ako ponovo dođe do tehničkih problema. Završetak druge faze će obezbediti sigurno snabdevanje većini potrošača u Srbiji“, tvrdi Putnikovićeva.
Ona očekuje da će radovi na proširenju strateški važnog objekta biti završeni 2020. godine, jer se u planiranju ovako važnih projekata ništa ne dešava slučajno. Proširenje skladišta ’Banatski dvor‘ je važno za Srbiju, jer će povećati energetsku sigurnost, šta god da se desi sa Ukrajinom ili Turskim tokom, znamo da je bezbednost jedne zemlje neraskidivo povezana sa energetskom sigurnošću, kaže Putnikovićeva.
„Jednostavno, mi nemamo dovoljno prirodnog gasa u svojim nalazištima, ne bi mogle da rade ni gradske toplane, ni industrija koja troši taj energent. Svako novo povećanje kapaciteta znači da Srbija neće strepeti od toga da li će uspeti da obezbedi dovoljno gasa u datom momentu“, kaže Jelica Putniković na kraju razgovora za Sputnjik.
Skladište Banatski dvor zasad je jedino takvo u našoj zemlji, ali iz „Srbijagasa“ i Vlade više puta je najavljeno da bi moglo da bude izgrađeno makar još jedno skladište prirodnog gasa.